Izvor: Blic, 10.Okt.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj eksplozivnog rasta akcija
Odustajanje od kupovine na Beogradskoj berzi od strane američkog Templetona, švedskog investicionog fonda Ist Kapital i ulagača iz Austrije koji su od juna podigli cene najboljih srpskih akcija za 45 odsto mogao bi da bude loš signal po domaće tržište kapitala, ili bar nedovoljno dobar da bi se i nastavio rapidan rast akcija, ocenjuju sagovornici "Novca". Šteta je veća ako se zna da su investitori iz Hrvatske i Slovenije, inače, značajni igrači na Beogradskoj berzi, već zamrzli kupovinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << srpskih akcija i okrenuli se likvidnijim tržištima.
Za "iznenadni melem na berzanske rane", kako je trenutno stanje na Beogradskoj berzi, nedavno opisao jedan broker, investitori, očito, ne treba previše da zahvaljuju ekonomskoj situaciji u zemlji.
Jedini domaći faktor koji je pogurao srpske akcije u poslednjih šest meseci bio je, ništa drugo, do njihov veliki pad u proteklom periodu. Samo prošle godine indeks najlikvidnjih akcija belex 15 izgubio je 75,62 odsto vrednosti, a većina akcija izgubila je tri četvrtine cene i vratila se na nivo iz 2006. godine.
"Pad najboljih akcija mogao je biti i dugotrajnija pojava da nije došlo do promene trenda na svetskim berzama. Zahvaljujući državnoj pomoći, vodeće svetske ekonomije usporile su pad privrede, dok su poslovni rezultati velikih kompanija na sličan način podstakle velike ulagače", kaže Dragoslav Veličković, direktor brokersko dilerskog društva u "Sosijete ženeral banci".
Inicijalni okidač za dalji rast Beogradske berze na prvom mestu bi moglo da bude raspoloženje stranih investitora da se okrenu Beogradskoj berzi, ocenjuju sagovornici "Novca". Da li će srpske akcije nastaviti sa rapidnim rastom zavisi, dakle, od oporavka svetske privrede, ali i od ekonomske stabilnosti u zemlji te finansijskih izveštaja preduzeća, koja će kod većine nesumnjivo podbaciti u odnosu na 2008.
U poslednja dva meseca strani investitori činili su polovinu prometa srpskim akcijama. Na Beogradsku berzu prvi put je došao američki fond Templeton koji je do prošle nedelje kupio akcija "AIK banke" u ukupnoj vrednosti od oko milion evra.
Trgovanje su obnovili i investitori sa kastodi računa "Erste" i "Hipo" grupacije, ali i švedski Ist kapital, koji je krajem septembra kupio oko 50.000 akcija "AIK banke".
Akcije "Energoprojekta" koje su od avgusta skočile oko 40 odsto, kupovali su i investitori sa "Hipo" i "Erste" kastodi računa koji je u poslednjih desetak dana pojačavao učešće u "Sojaproteinu", "Privrednoj banci Beograd", "Univerzal" i "AIK banci".
"Sada su strani veliki investitori uglavnom stali sa kupovinom jer su kupili ono što su mislili. Kupovinu na Beogradskoj berzi zamrzli su i investitori iz Hrvatske i Slovenije koji su se okrenuli likvidnijim tržištima u Njujorku, Milanu, Londonu i Frankfurtu. Osim toga, oni su već dovoljno izloženi u Srbiji jer nisu uspeli da prodaju akcije za vreme krize", kaže za "Novac" Marko Milić iz brokerske kuće Sinteza.
Ovakvo stanje, tvrdi naš sagovornik, znači da u narednom periodu ne treba očekivati dosadašnji ekspolozivan rast i do deset odsto nedeljno.
"Imamo potencijal, ali treba očekivati blagi rast, posebno imajući u vidu da je Beogradska berza zabeležila najveći pad u regionu za vreme krize", kaže Milić.
Na Beogradskoj berzi kažu da će cene zavisiti od opštih kretanja na relevantnim berzama, te objavljenih vesti o kretanjima u ekonomiji i kompanijama.
"Da bi naše tržište bilo atraktivnije, potrebna mu je atraktivnija ponuda, više vesti iz kompanija na berzi, bolji rejting zemlje" Infrastruktura našeg tržišta je zadovoljavajuća i nije prepreka ulasku stranih investitora. To, međutim, nije dovoljno jer investitori traže dobre investicije, firme sa velikim brojem akcija i perspektivne kompanije, recimo iz oblasti energetike i telekomunikacija", kaže za "Novac" Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.
Ocena je da će trendovi i na regionalnim berzama zavisiti od makroekonomskih pokazatelja i trendova na globalnim tržištima, ali i rezultata pojedinačnih preduzeća.
"Sada je optimizam prisutan samo kod preduzeća koja dobro posluju. Najbolji primer je Telekom Srpske, koji beleži rast profita, i čije su akcije od kraja prošle godine porasle sa 0,95 KM na 1,5 maraka. Ako se tome dodaju i isplaćene dividende u 2009. godini, ukupan prinos na ove akcije u prvih devet meseci je preko 90 odsto", kaže za "Novac" Darko Lakić sa Banjalučke berze.
Naš sagovornik dodaje da su tamošnji investitori sada iskusniji i edukovaniji, pa će njihovo interesovanje biti veće za akcije preduzeća koja ostvaruju dobre poslovne rezultate i kod kojih je visoka zaštita malih akcionara.
"Ne verujem da će investitori 'po inerciji' kupovati akcije bilo kojih preduzeća kao što je to bilo pre dve-tri godine", kaže Lakić.
Oprezno s bankama
Ekonomista Zoran Jeremić kaže da treba biti oprezan sa kupovinom akcija banaka jer im je neizbežan rast nenaplativih potraživanja, pogoršanje kvaliteta aktive i smanjenje profita. Nezgodno je, tvrdi naš sagovornik, i što se profiti banaka uglavnom zasnivaju na kupovini državnih hartija. Prema podacima NBS u avgustu ove godine, banke su u hartijama NBS imale oko 150 milijardi dinara i 70 milijardi dinara u državnim hartijama.
U "Agrobanci", jednoj od najtrgovanijih hartija na berzi, ne negiraju da klijenti sve teže otplaćuju kredite, ali kažu da ozbiljnijih problema neće biti, i ako je 40 odsto plasmana ove banke usmereno na agrar.
"Sa većinom problematičnih klijenata postigli smo dogovor o reprogramiranju kredita. Prošle godine smo izuzetno dobro finansirali proizvođače voća, a sada je problem što smo deo sredstava za nova finansiranja u 2009, iskoristili za reprogramiranje dugova starih klijenata. To za banku znači da imamo manje novih preduzeća sa kojima radimo", kaže za "Novac" Nikola Aranđelović, član izvršnog odbora "Agrobanke".
