Izvor: B92, 06.Jul.2011, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krah SFRJ "dokusurio" mala mesta
Beograd -- Sve zemlje bivše SFRJ imaju veliki problem sa slabim ruralnim razvojem i ekonomskim zaostajanjem malih sredina u odnosu na glavne gradove.
Najveće regionalne razlike ipak su u Srbiji, što je i logično jer je najveća, zatim u Crnoj Gori, BiH i Makedoniji.
Dvadeset godina od raspada SFRJ u Srbiji su stvorene velike regionalne razlike, a oporavak nakon 2000. godine mogao se osetiti samo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ljubodrag Savić smatra da je ključ problema propadanje industrije u bivšim republikama SFRJ, što je u Srbiji bilo vrlo izraženo. On navodi da "dok u staroj SFRJ i nisu postojale drastične razlike između kvaliteta života u Celju i Ljubljani, u Srbiji su gašenjem industrije gradovi koji su bili okosnica razvoja bukvalno zamrli".
Ljubo Jurčić, hrvatski ekonomista
Standard građana Hrvatske bolji je nego pre dvadeset godina, proizvodi su nam sada više dostupni. Standard je relativno bolji u Hrvatskoj nego što je to bio slučaj 90-ih. Nedostaju socijalna i ekonomska sigurnost. Ljudi su se mnogo sigurnije osećali u Jugoslaviji nego sada. Najveći ekonomski problemi su deindustrijalizacija, što će dugoročno izazvati velike probleme, visoka spoljna zaduženost države i visoka zaduženost građana. Sve gravitira ka Zagrebu, manje ka Rijeci i Splitu, a Osijeku ponajmanje. Tako da je na delu linija manjeg otpora.
"Borski okrug je ekstreman primer jer je ta vrsta industrije potpuno upropašćena. Majdanpek je praktično mrtav grad, kao da ne postoji. Mi u Beogradu nemamo uopšte predstavu kako ljudi u tim mestima danas žive. I zato moramo da razvijamo privredu, najpre agroindustrijski kompleks, i da tu robu izvozimo", kaže Savić.
I ekonomista Vladimir Gligorov kaže da je odnos između gradova i provincije u Srbiji vrlo izražen, a to se naročito može videti po cenama.
"Ne bih rekao da su u drugim zemljama u okruženju ove razlike toliko drastične. U unutrašnjosti mogu da se kupe namirnice po daleko nižim cenama nego u Beogradu", kaže Gligorov.
Urednica ekonomske rubrike u listu Utrinski vesnik Sonja Madžovska navodi da je život u makedonskim selima mnogo jeftiniji u odnosu na grad, ali da se i pored toga veliki broj građana seli u velike centre.
"Kao rezultat toga imamo da je čak 147 mesta u raznim krajevima Makedonije ostalo potpuno prazno. Mnogo mladih ljudi dolazi u Skoplje da studira i retko ko od njih želi da se vrati u manje mesto", kaže Madžovska.
Urednica ekonomske rubrike u listu Dan Jadranka Rabrenović kaže da je odnos grad-provincija u Crnoj Gori specifičan.
"Crna Gora je jedina zemlja u kojoj je sever siromašan, a jug bogat. U Podgorici živi trećina ukupnog stanovništva Crne Gore, duplo više nego početkom 90-ih. Standard građana iz primorja, prevashodno Boke, posledica je rada pomoraca na stranim brodovima i turizma, tako da njihova prosečna primanja nadmašuju primanja Podgoričana, dok je standard stanovništva iz severnog regiona znatno manji nego u glavnom gradu", kaže Rabrenovićeva.
Milenko Popović, crnogorski ekonomista
Većina građana živi lošije nego ranije. Po standardu su građani Crne Gore nazadovali. Opšti utisak je da se sve manje može živeti od svog rada. Najveći problem Crne Gore u ekonomskom smislu jeste to što nemamo proizvodnju i što zavisimo od uvoza. Provincija odumire, praktično se najbolje živi u Podgorici i eventualno u Budvi.
U listu Dnevni avaz kažu da Sarajevo i veći gradovi, kao što su Banjaluka i Mostar, u mnogim stvarima nisu merilo životnog standarda za celu BiH.
"Razlika je evidentna, pogotovo ako pogledamo manja mesta koja su se nekada oslanjala na velike industrijske gigante koji više ne postoje, a takvih je dosta širom BiH. Dakle, životni standard u manjim gradovima je nesumnjivo niži", kažu novinari ovog lista.
Iako Hrvatska ima razvijenu Istru i mnoga letovališta, novinar Jutarnjeg lista Miroslav Kuskunović smatra da Hrvatska ima problem centralizacije ekonomske moći u Zagrebu.
"Najveći deo privrede smešten je u Zagrebu i provincija u odnosu na glavni grad živi daleko ispod proseka. Istra i delovi oko Varaždina i Čakovca imaju malu privredu izgrađenu prema austrijskom modelu. Istra je razvijenija zbog svojih turističkih potencijala i blizine Italije. Ostali delovi Hrvatske, posebno oni gde je bio rat - Slavonija, Lika, Kordun, Dalmacija - žive ispod proseka Hrvatske i zaostaju u razvoju", kaže Kuskunović.
Novinarka lista Finance Petra Sovdat ocenjuje da je tempo života izvan Ljubljane mnogo sporiji. "Tamo se manje radi, troškovi su manji, ali i plate. Veliki broj građana odlučio je da kupi kuću izvan Ljubljane jer su mnogo jeftinije. Država je sve koncentrisala u Ljubljanu, gde je mnogo razvijenija i tržišna aktivnost", kaže Sovdatova.
