Izvor: RTS, 23.Jan.2018, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koze – od zabrane do subvencije
Posle Drugog svetskog rata, koze su bile zabranjene državnom uredbom kao štetočine. Mnoge generacije dece u Srbiji su odrasle a da nikada nisu videle kozu. Sada se kozarstvom u Srbiji bavi svako deseto poljoprivredno gazdinstvo. Ukupno imaju 230.000 koza.
U štalama Mišića u Lepenici kod Vladičinog Hana je 27 koza, uglavnom alpino i nekoliko grla nastalih ukrštanjem sa autohtonim rasama.
"Ko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << voli da drži autohtone rase to može samo iz hobija, ako ima dodatni prihod. Nema od toga zarade, autohtone rase daju manje mleka, a kad je manje mleka skuplje je, ko će to da plati", kaže Miloš Mišić iz Lepenice.
Tako se i čuvaju, po jedna-dve u domaćinstvu, da se očuva tradicija. Za posao se gleda mlečnost, plodnost, otpornost, telesna masa.
"Autohtone su zastupljene u manjem broju, više je alpino koza, zbog mlečnosti – daje četiri do pet litara mleka", ističe dr Nenad Mitrović iz Veterinarske stanice.
Slabo interesovanje
U celoj opštini je oko 300 koza. Za umatičena grla dobija se subvencija od 7.000 dinara, ali nema mnogo onih koji se odlučuju da ih gaje.
Jedan od problema je što nema organizovanog otkupa kozjeg mleka.
"Kada bi se mlekara napravila, bilo bi lepo, da ima gde da se otkupi, da se uzmu pare, ovako ne može. Više smo pojeli nego što smo prodali", rekla je Nada Mišić iz Lepenice.
Nebojša Mišić pak kaže da od kozarstva može da se živi.
"Samo da se razmnožavaju koze, pa će više da se ima i para i svega", dodao je Mišić.
U to veruje i Miloš – planira da se, kad završi veterinarski fakultet, vrati u Lepenicu i nastavi porodični posao.
