Izvor: B92, 03.Dec.2011, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kostiću monopol na srpski šećer
Beograd -- Miodrag Kostić sve je bliži dozvoli za kupovinu grčkih šećerana, što bi mu obezbedilo 80 odsto tržišta šećera u Srbiji.
MK grupi će najverovatnije biti dozvoljeno preuzimanje kompanije Helenik šugar koja drži trećinu tržišta, ali uslov koji se najozbiljnije razmatra jeste da Kostić izjednači cene njegovog šećera u Srbiji i inostranstvu. Srpski kralj šećera kaže da bi pristao.
"Malo je razloga da se odbije zahtev MK grupe za preuzimanje grčkih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fabrika u Crvenki i Žablju. Jeste da bi ovim preuzimanjem Kostić bio ubedljivi monopolista u Srbiji, ali to nije zabranjeno, već zloupotreba dominantnog položaja. Takođe, u razvijenim zemljama, u industrijama šećera i ulja, najčešće postoje dva do tri igrača, a pokazalo se i da je Kostić fer igrač prema uzgajivačima šećerne repe", objašnjava izvor Blica blizak Vladi Srbije.
Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kaže da je svaki monopol loš za tržište, čak i ukoliko ne postoji njegova zloupotreba. "Prirodno je da ljudi sa dominantnim položajem nemaju meru. Zato me mera uslovljavanjem cenom i ne iznenađuje. Motiv je očigledno zaštita potrošača, posebno znajući da imamo loša iskustva. Videli smo da se šećer prodavao i po 130 dinara, a da je pod pritiskom robnih rezervi njegova cena spuštena za 35 dinara. A nismo čuli da su se proizvođači nešto glasno žalili", kaže Cvijanović.
Vlasti, međutim, ipak razmatraju načine kako da zaštite građane, polazeći od toga da je šećer osnovna životna namirnica i da smo do skoro jedan kilogram plaćali i do 130 dinara, odnosno i do 50 dinara više, nego, recimo, u Nemačkoj.
Takođe, da je šećer bio skuplji nego što su to zahtevali troškovi proizvođača, potvrdilo je nedavno spuštanje cene na 95 dinara. Na obaranje cena proizvođači su jednostavno bili naterani puštanjem jeftinijeg šećera iz robnih rezervi, ali niko od njih nije rekao da će zbog toga poslovati u minusu.
Stav Komisije za zaštitu konkurencije je da svaka koncentracija kapitala ne mora da znači i monopol jer to zavisi od strukture na tržištu. Tako se praktično može desiti da namera MK bude odbijena, prihvaćena ili prihvaćena uz neki uslov, na primer da Miodrag Kostić proda deo firme, da dobije suvlasnike i slično, a to će zavisiti od onog što Komisija utvrdi na tržištu. Rok za izjašnjavanje je početak januara.
Izvor Blica tvrdi da će preuzimanje grčkih šećerana najverovatnije biti uslovljeno, a da se trenutno najviše priča o usaglašavanju cene Kostićevog šećera u Srbiji i u inostranstvu gde je jeftiniji.
"Bilo je momenata da je Sunoko šećer prodavao po većoj ceni u Srbiji nego u evropskim zemljama. Ovom merom, kojom Kostić skoro da neće gubiti, to bi praktično bilo onemogućeno", navodi naš izvor.
Zainteresovan i za Sentu?
Na pitanje da li je tačno da je MK grupa zainteresovana i za šećeranu u Senti koja drži 20 odsto domaćeg tržišta, Kostić kaže da je u pitanju spekulacija. "Nijedna ozbiljna kompanije ne otkriva svoje poslovne planove unapred i bez pokrića. U MK grupi se poslovni poduhvati razmatraju kroz ozbiljne strateške analize. Bez obzira na to, jasno je da svako uspešno preduzeće nastoji da proširi svoje poslove", kaže Kostić.
Na pitanje da li bi pristao da ga država uslovi izjednačavanjem cene u izvozu i zemlji, Kostićev odgovor bio je više nego jasan.
"Ukoliko postoji takva mogućnost, naravno da bih pristao. Ne vidim, međutim, zašto bi me uslovljavali većom ili manjom cenom, ako Evropska komisija ne uslovljava Agranu iz Austrije ili nekog drugog proizvođača koji ima 70-80 odsto tržišta. Ta pravila jasno su definisana u EU, tako da treba da budu primenjiva i kod nas", kaže Kostić.
On dodaje da od postojećih šest šećerana u Srbiji u najoptimističkijem scenariju budućnost imaju samo četiri.
"To je maksimum za našu zemlju, a ako sve šećerane nestanu, to je gubitak oko 3.000 radnih mesta. To je gubitak i još 80.000 do 100.000 radnih mesta onih koji su neposredno vezani za industriju šećera. Pitanje je da li želimo scenario koji je zadesio šećernu industriju, poput Mađarske, Bugarske, Rumunije, Slovenije, Italije. One danas nemaju nijednu šećeranu", navodi Kostić.
O tome zašto je šećer u Srbiji skuplji nego u Nemačkoj, proizvođači neće javno da govore, ali tvrde da bi mogao da bude jeftiniji tek sa većim subvencijama države koje su u Hrvatskoj i nekoliko puta više. U šećeranama tvrde da cene na globalnom tržištu zavise i od uslova ponude i potražnje, cena sirovina, opštih svetskih ekonomskih tendencija...
