Izvor: Politika, 19.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovsko tržište u interesu Srbije

Prihvatljiva je i promena brenda, imena, ambalaže određene robe, ako je to u interesu srpskih kompanija i ekonomije i ako je, zbog političkih razloga, potrebno za uspešnu trgovinu, ocenio ministar trgovine Slobodan Milosavljević

Ministar trgovine Slobodan Milosavljević ocenio je juče da treba omogućiti nesmetanu trgovinu sa Kosovom i Metohijom, jer je u interesu Srbije da tržište u toj pokrajini ne prepušta stranim proizvođačima. „Gde god se traži srpski proizvod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i gde postoji šansa da se on plasira, on treba i da se prodaje. Učiniću sve da se razdvoje ekonomske od političkih tema kada je Kosovo u pitanju", rekao je ministar Milosavljević u intervjuu agenciji Tanjug.

Prema njegovim rečima, kada je reč o državnoj politici nikakve dileme nema: Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i neće učiniti ništa što bi narušilo državnu politiku definisanu skupštinskim rezolucijama.

Međutim, kada je u pitanju ekonomija, naglasio je ministar, ona prati svoju logiku i svoj interes. „Pomoći ćemo svakom ko želi da kupi bilo šta iz Srbije, pod bilo kojom markom. Ako partner sa Kosova hoće da kupuje robu iz Srbije pod nekim brendom, a domaća fabrika hoće to da proizvede i to se uklapa u njihove kalkulacije cena, pomoći ćemo mu u tome i imaće podršku države", rekao je Milosavljević.

On je naveo da je prihvatljiva i promena brenda, imena, ambalaže određene robe, ako je to u interesu srpskih kompanija i ekonomije i ako je, zbog političkih razloga, potrebno za uspešnu trgovinu.

Na pitanje, kakva će biti „sudbina" robe koja dolazi sa Kosova a ima obeležja kosovske državnosti, ministar je odgovorio da će rešavanje tog problema biti više „principijelno, nego ekonomsko pitanje". „Ako je ta roba konkurentna i traži je potrošač u Srbiji, logično je da država Srbija treba da omogući da se ta roba stavi na raspolaganje potrošaču u Srbiji. Pitanje obeležja i ambalaže je nešto što će rešiti interes proizvođača. Ako taj proizvođač ima kupca u Srbiji, on će zbog ekonomskog interesa sam promeniti spornu ambalažu", objasnio je on.

Srbija, prema njegovim rečima, ne treba da prepušta tržište u toj pokrajini stranim proizvođačima, tim pre što je to i u interesu Kosova. „Kosovo ne može da nađe povoljnije energente u odnosu na ponudu Srbije, pogotovo kad zaživi energetski sporazum. Takođe, tu su i voda, i meso, i žito, i šećer, koji neće nigde moći da se kupe jeftinije, jer ta roba ne trpi visoke cene transporta", dodao je Milosavljević.

Osim jačanja trgovinskih aktivnosti u regionu, prema zemljama članicama CEFTA sporazuma (sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi) i Ruskoj Federaciji, ministar je najavio i aktiviranje ekonomske diplomatije i jačanje ekonomskih veza sa zemljama severne Afrike, južne i centralne Amerike, ali i sa zalivskim zemljama (Kuvajtom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima...).

Građevinarstvo, izgradnja saobraćajnica, odbrambena industrija, „now how" u proizvodnji hrane samo su neki od sektora i delatnosti koji su traženi na tim tržištima.

Neizostavno tu je i srpska automobilska industrija, koja već sada dobija „vetar u krila" dolaskom „Fijata" i koja može da nastavi isporuke automobila svojim nekadašnjim tradicionalnim poslovnim partnerima – Maroku, Egiptu, Libiji...

Osim velikih poslova, pre svega u jačanju spoljnotrgovinske aktivnosti Srbije, ministar je najavio i aktivnu zakonodavnu aktivnost i usvajanje zakona bitnih za obezbeđivanje stabilnosti tržišta i fer tržišne utakmice. „Već iduće nedelje mi ćemo tri zakona koja su već završena pustiti u proceduru i nadamo se da će na prvom sledećem skupštinskom zasedanju biti spremna za usvajanje. To su zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, izmene i dopune zakona o zaštiti potrošača, i zakon o elektronskoj trgovini", istakao je Milosavljević.

On je dodao da je to ministarstvo pripremilo Strategiju razvoja trgovine, koja će u naredne dve nedelje biti predstavljena javnosti, posle čega će uslediti i javna rasprava, a očekuje da bi već u prvoj polovini septembra mogla biti usvojena na Vladi. „Odmah posle usvajanja Strategije sledi usvajanje zakona o trgovini", rekao je Milosavljević i dodao da će do kraja godine u ovaj set zakona svakako biti uvrštene i izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije.

Prema njegovim rečima, taj zakon moraće da pretrpi ozbiljne promene, a da li će se ići na donošenje novog zakona ili samo na izmene postojećeg, zavisiće i od projekta Evropske agencije za rekonstrukciju o konkurentnosti u Srbiji, čiji će rezultati svakako biti ugrađeni u novi zakon.

Ministar je najavio da će Komisija za zaštitu konkurencije dobiti daleko šira ovlašćenja, ali i mogućnost primene direktnih sankcija prema svakom ko se bude monopolski ponašao na tržištu. To se, kaže, ne odnosi samo „na trgovinske lance, i ne samo na jednu kompaniju", kako se to pojednostavljeno gleda, već na sve proizvođače robe i usluga, pa čak i na javna preduzeća.

On je naglasio da će jedan od vidova borbe protiv monopola u trgovini biti i dovođenje jakih trgovačkih lanaca iz drugih zemalja, čime će se obezbediti veća konkurencija, bolja snabdevenost tržišta, niže cene i veće zadovoljstvo potrošača.

Kao glavne prioritete ministarstva, Milosavljević je naveo jačanje sektora usluga, reformisanje tržišne inspekcije ali i redefinisanje sistema Robnih rezervi.

Ministar smatra pogrešnim što je sektor usluga „difuzno" raspoređen u više ministarstava, umesto da je objedinjen u Ministarstvu trgovine.

Zbog toga su neke usluge u oblasti trgovine nekretninama, u fizičko-tehničkom obezbeđivanju, advokatske, finansijske i brokerske usluge „rasute” po različitim ministarstvima, i to samo zato što jednim svojim delokrugom rada spadaju pod ingerencije određenog ministarstva.

Međutim, obavljanje svih tih poslova nigde nije kompletno regulisano, pa će jedna od inicijativa ministra biti da se zakonski to što pre uredi. On je kao jedan od lošijih naveo primera agencije za nekretnine koje uzimaju proviziju, a pri tom ne nude nikakve garancije da, recimo, stan nije prethodno otuđen, ne zna se da li je uknjižen, da li su plaćeni porezi, komunalni računi...

Što se tiče reformisanja inspekcijskih službi, ministar smatra da pre svega treba regulisati problem koji se pojavljuje u praksi, a tiče se uočene „sprege" inspekcije i trgovaca.

Često se dešava, navodi on, da inspektori oduzimaju robu, a zatim se ta roba nađe u trgovinskim radnjama koje drže njihovi srodnici ili prijatelji. „Preko policije ćemo sve to kontrolisati pa će oni morati da biraju da li će gasiti to preduzeće ili će prekinuti radni staž u ministarstvu", kategoričan je ministar.

On nije hteo da iznosi bilo kakve statističke procene kada su u pitanju projekcije inflatornih očekivanja, ali je dao prognozu kretanja izvoza i spoljnotrgovinske razmene: „Očekujemo da ove godine ukupni nivo poljoprivredne proizvodnje bude do 10 odsto veći nego prethodne godine, rast obima spoljnotrgovinske razmene između 30 i 35 odsto i povećanje izvoza za oko 35 do 38 procenata", podvukao je ministar.

Tanjug

[objavljeno: 20.07.2008]

Nastavak na Politika...