Izvor: Politika, 13.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košmar na svetskim berzama
Novi strmoglav pad američkog dolara, cena barela nafte gotovo 111 dolara, dok je cena unce zlata premašila 1.000 dolara
Američki dolar pada bez padobrana, cene nafte i zlata dramatično rastu, tržište hartija od vrednosti gubi draž – globalni finansijski sistem je u velikoj krizi, potvrđuju jučerašnji berzanski izveštaji od Singapura do Volstrita.
Japanski jen i evro juče su osetno ojačali u odnosu na američku valutu. Prvi put je u poslednjih trinaest >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina jedan američki dolar vredeo manje od 100 jena, za jedan evro trgovci devizama su tražili 1,5624 dolara.
I barel lake američke nafte, sa aprilskim datumom isporuke, juče je dostigao cenu od gotovo 111 dolara (110,70). Severnoatlantska nafta tipa „brent” juče je na berzi u Londonu koštala 106,17 dolara (istorijski rekord od 106,45 postigla je u sredu).
Na svetskom tržištu plemenitih metala unca zlata je juče dostigla cenu od 1.000 dolara, što je dosad nezabeleženo. „Svaka loša vest sa američkog finansijskog tržišta smesta podiže cenu zlata kao sigurnog pribežišta u košmarnim vremenima”, podsećaju na berzama.
„Počinje vreme krize dolara”, procenio je juče „Internešenel herald tribjun”.
Koliko će potrajati tiha devalvacija američkog dolara i dokle će nafta biti papreno skupa, dilema je oko koje Volstrit i OPEK imaju oprečna mišljenja. Na vodećoj američkoj berzi smatraju da se „ciklus rasta cene nafte približava vrhuncu i da uskoro treba očekivati oštru korekciju ”, prenosi „Volstrit džornal”.
Predsednik udruženja trinaest vodećih izvoznika nafte Šakib Kelil smatra da će sunovrat dolara još potrajati: do predsedničkih izbora u SAD i stabilizacije mehanizama globalnog valutnog tržišta tokom 2009. godine. Nafta će cele 2008. godine biti rekordno skupa, smatra predsednik OPEK-a.
Novo proklizavanje američke valute usledilo je uprkos izjavi predsednika SAD Džordža Buša, u sredu, da bi bilo poželjno da dolar bude jači, jer njegovo slabljenje utiče na skok cena energenata u Americi.
Globalne berze ubrzano gube poverenje u američko finansijsko tržište, zaziru od nove uloge Centralne banke SAD kao kreditora i slute oštro snižavanje bazne kamatne stope u Americi iduće sedmice, prenosi agencija Rojters.
Strahujući od lančanih posledica posustajanja američke privrede i finansijskog tržišta, po sve koji posluju sa SAD, berze se spremaju za period recesije na Zapadu, ali i za globalni rast inflacije sa nesagledivim ekonomskim i političkim posledicama po sadašnji globalni poredak. Najveći svetski izvoznik tečnog gasa, Katar, obnarodovao je da u šeikatu ubrzano razmišljaju o obračunskom razvodu od američkog dolara. Slične planove kuju i druge naftom bogate države Persijskog zaliva.
Bežeći od mogućih posledica posustajanja američke privrede i finansijskog tržišta SAD, investitori sve žurnije plasiraju ogromna sredstva na tržište energenata, plemenitih metala i hrane, i tako podgrevaju zebnju da sirovina neće biti dovoljno na tržištu.
Pored slabljenja američkog dolara i nabujalih spekulacija o daljem kursu najjače ekonomije sveta – SAD, geopolitički faktori takođe podstiču nervozu na globalnom tržištu nafte. Novo zaoštravanje odnosa između Vašingtona i Teherana i eskalacija nasilja na naftonosnom jugoistoku Nigerije doprinose sadašnjem, neslućenom skoku cene crnog zlata.
Tanja Vujić
[objavljeno: 14/03/2008]
