Izvor: B92, 26.Jul.2011, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija prolazi nekažnjeno
Beograd -- Rukovodioci preduzeća, ali i ministri prolaze nekažnjeno za prekršaje na osnovu antikorupcijskih zakona jer se u malom broju slučajeva postupak uopšte pokrene.
Upravljačkim kadrovima posebno ide na ruku činjenica da ako se prekršaj ne otkrije za godinu dana, posle tog zakonskog roka više i ne mogu za njega odgovarati. Tako je od 1.751 prekršajnog postupka, koje je dostavila služba Poverenika, pokrenuto tek 128 postupaka.
Zastarelost je, najjednostavnije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rečeno, ulaznica u nisku korupciju, a glavni krivac je Zakon o prekršajima, koji u odnosu na druge propise ima najkraći rok - godinu dana od počinjenog dela za podnošenje prijave i procesuiranje.
Problem je u tome što često nije moguće otkriti delo za godinu dana jer se, primera radi, i ne kontroliše rad državne institucije. Zato je Transparentnost Srbija zatražila od Vlade, odnosno Ministarstva pravde, da se taj rok produži.
Ministarka pravde Snežana Malović kaže da pozdravlja svaki predlog "koji može doprineti borbi protiv korupcije, bez obzira na to da li je reč o nižem ili visokom obliku korupcije, jer je svaki vid korupcije štetan”.
"Razmotrićemo to i ukoliko postoje mogućnosti za izmenu odredaba, uslediće i reakcija Ministarstva pravde", najavljuje Malovićeva.
Sporni Zakon o prekršajima je opšti zakon za nekoliko antikorupcijskih zakona, i to za Zakon o javnim nabavkama, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Uzmimo kao primer Zakon o javnim nabavkama - ima gomilu prekršaja za koje se može odgovarati, a koji mogu biti osnov za korupciju. Počev od kašnjenja sa objavljivanjem oglasa, pa do, kako kažu u Transparentnost Srbija, najčešćeg slučaja - naplaćivanja konkursne dokumentacije više nego što smeju.
Ne deluje kao "posao” kojim se mogu zgrnuti milioni kao u visokoj korupciji, ali ako se slučaj ne procesuira u roku od godinu dana, niko neće odgovarati za to što je uzeo koji dinar više.
U istu grupu prekršaja spadaju i prijave Agencije za borbu protiv korupcije protiv stranaka. Tako da ukoliko nadležni sud u kratkom roku ne učini nešto po prijavi Agencije za borbu protiv korupcije protiv SPS i SNS, a koji nisu podneli potpune izveštaje o lokalnim izborima, ostaće samo sumnja koliki je zaista trošak kampanje bio i odakle pare.
"Javni tužioci bi to mogli da čine, ali to njima nije prioritet, već se bave krivičnim delima. Tužioci nisu ni stimulisani da se bave tim prekršajima jer taj rad na gonjenju prekršaja ne vrednuje se adekvatno", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
On dodaje da zakonski rok za podnošenje prijave mora biti produžen, jer u nekim slučajevima nije realno očekivati da će "učinjena štetna radnja biti otkrivena u kratkom roku”.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže za "Blic” da je neobjašnjivo da nisu predviđeni duži rokovi za povrede antikorupcijskih propisa.
"Štetne posledice ovoga su višestruke. Obezvređuju se napori nezavisnih državnih organa na sprovođenju antikorupcijskih propisa, a prekršioci zakona sa velikom izvesnošću mogu računati na to da će ostati nekažnjeni, što je, indirektno ali sasvim sigurno, podsticaj za dalje kršenje zakona", ističe Šabić.
Od 1.751 predmeta većina zastarela
Najdrastičniji primer je iz Vlade Dok je za pokretanje prekršajnih postupaka bilo nadležno Ministarstvo kulture i informisanja, pokrenut je 1.751 predmet koji je dostavila služba Poverenika Ministarstvo je pokrenulo samo 128 postupaka pred prekršajnim organima U 26 slučajeva izrečena je novčana kazna U 14 slučajeva samo opomena Svi ostali su zastareli
