Izvor: B92, Beta, Tanjug, 09.Dec.2009, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija muči građane Srbije
Beograd -- Građani Srbije smatraju da je korupcija treći najznačajniji problem u društvu, nakon nezaposlenosti i siromaštva, pokazalo je istraživanje TNS Medija Galupa.
Građani smatraju da je korupcija prisutna u svim sferama života u Srbiji, a 82 odsto ispitanih misli da to utiče i na njihov lični život. Čak 91 odsto anketiranih smatra da je korupcija prisutna u političkom životu, a njih 88 odsto da je prisutna u poslovnom okruženju.
Iako građani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije, 88 odsto ispitanih smatraju korupciju uobičajenom praksom i 60 odsto njih je očekuju u određenom stepenu, istraživanje pokazuje da je ne prihvata 65 odsto njih.
Anketirani smatraju da institucije nisu sposobne ili da nemaju volju da se bore protiv korupcije, ali i očekuju da Vlada preuzme ključnu ulogu u borbi protiv te pojave.
Takođe, 41 odsto građana smatra da je nivo korupcije porastao u poslednjih godinu dana, a samo 18 odsto očekuje da taj nivo bude smanjen u narednih godinu dana.
Građani Srbije smatraju da su oblast zdravstva i političkih partija najkorumpiranije (78 odsto), na trećem mestu je carina (72 odsto), dok su na četvrtom mestu, sa 70 odsto, sudije. Najmanje korumpiranim smatraju se vojska (23 odsto) i verska tela (25 odsto).
Ispitanici su naveli da imaju posredno iskustvo sa korupcijom, ali je samo njih 15 odsto kazalo da je u poslednja tri meseca platilo mito i to najčešće doktorima, policajcima i službenicima u drzavnoj administraciji. Kao prosečnu sumu novca koju su dali za mito, istraživanje navodi 164 evra što ozbiljno utiče na porodični budžet.
Skoro svi građani, njih 96 odsto, smatra da bi stroge kaznene mere bile najefikasnije u prevenciji korupcije.
Marković: Beskompromisna borba
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže da će se to telo od 1. januara beskompromisno obračunavati sa tim društvenim problemom u Srbiji.
Od Nove godine državnim funkcionerima počeće da teče novi rok za dostavljenje podataka o imovini, bez obzira na to jesu li to već učinili, istakla je Markovićeva.
"Glavna novina je to što će Agencija moći da izriče mere, a za neke prekršaje su predviđene i kazne zatvora od šest meseci do pet godina, i to za najteže, kao što je podnošenje lažnih podataka", rekla je Markovićeva.
