Izvor: Politika, 31.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korpa skuplja i sa nižim maržama
Prema izveštajima iz trgovina, porasle su nabavne, proizvođačke cene, pa se to preslikalo i na rafove u maloprodaji. – Trgovci i dalje najviše zarađuju na hlebu, mesu i mleku
Trgovci su tokom ove godine na većinu osnovnih životnih namirnica smanjili marže za nekoliko procenata, ali kupci od toga nisu profitirali, pokazuje istraživanje „Politike” o strukturi cena u maloprodaji nekoliko trgovinskih lanaca. Prema izveštajima iz trgovina, porasle su nabavne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – proizvođačke cene, pa se to preslikalo i na rafove u maloprodaji. Potrošači nikako da se ovajde, jer statistika pokazuje da je međugodišnja inflacija u novembru iznosila 10,9 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na oktobar rast cena na malo u novembru je bio 0,2 odsto. Za godinu dana najviše su poskupeli hrana i bezalkoholna pića – za 18 odsto, a nisu zaostajala ni alkoholna pića i duvan, koji su poskupeli za 15,7 odsto. Porasli su i izdaci za stan, vodu, struju i gas i oni su ove godine skuplji za 11,5 procenata. U proteklih godinu dana za 8,9 odsto povećani su izdaci za rekreaciju i kulturu, za restorane i hotele (7,5) i obrazovanje (7,6). Odeća i obuća su za godinu dana skuplji za 6,1 odsto, a u odnosu na oktobar taj rast iznosi 1,4 odsto.
Prošle godine su prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu iznosila 35.414 dinara, dok su u trećem kvartalu ove godine bila 44.835 dinara.
Na hranu i dalje odlazi najveći deo zarade, pa je tako u trećem tromesečju udeo tih izdataka u ukupnoj ličnoj potrošnji bio 41,4 odsto.
Naše istraživanje pokazuje da su trgovačke zarade i dalje najveće na mesnim prerađevinama, što se poklapa sa prošlogodišnjim rezultatima do kojih je došla radna grupa za praćenje cena u bivšoj vladi. Ali, za razliku od lanjskih, ovogodišnje marže su u procentima nešto niže.
I dok je prošle godine prosečna bruto marža na viršle činila trećinu cene, juče je ona u maloprodajnoj ceni učestvovala u proseku sa 22,95 odsto. Na kilogram čajne kobasice trgovci uzimaju više od petine cene, dok su prošle godine zarađivali četvrtinu ukupne vrednosti. Marže su gotovo identične i na mortadeli i još nekim mesnim prerađevinama.
Iako je svinjsko meso rekorder u ovogodišnjim poskupljenjima, trgovačka marža se na taj proizvod nije bitnije menjala, naprotiv ona je pala za više od jedan odsto. Tada je iznosila 11,9, a sada oko 10 odsto. Poređenja radi, kilogram svinjskog buta bez kostiju je u januaru ove godine koštao 314,9, u maju 404, a juče 458 dinara. Neto nabavna cena na koju su dodati troškovi obrade sada iznosi 380,62 dinara. Marža u ukupnoj vrednosti od 458 dinara po kilogramu mesa iznosi 9,5 odsto, ili 43,7 dinara. Na taj iznos dodaju se i troškovi prodaje od gotovo 15 odsto, ili nešto više od 66 dinara.
Prosečna bruto marža na juneće meso, umesto prošlogodišnjih 14, ovih dana je oko devet odsto, dok je na piletini trgovačka zarada sada 13,45, umesto lanjskih 16 odsto.
Izgleda da se na hlebu najviše zarađuje. Prošle godine marža je u vekni činila četvrtinu cene, a sada, kada je njen udeo opao, i dalje iznosi oko 20 odsto, što nije zanemarljivo. To znači da trgovci po vekni hleba uzimaju oko osam dinara. Prodavci dosta zarađuju i na mleku. Tako marža na taj proizvod sada iznosi 14,03 odsto, dok je pre godinu dana bila 14 procenata. Razlika između nabavne i maloprodajne cene na litar jogurta iznosi oko 15 dinara. Maloprodajna cena litra jogurta od 3,2 odsto mlečne masti je 77 dinara, a proizvođačka 61,6 dinara.
U odnosu na decembar prošle godine, prosečna bruto marža (trgovačka zarada i rabat) na ulje u ovom mesecu je niža za nešto više od jedan odsto. Ako litar zejtina košta 108,9 dinara, onda trgovačka zarada iznosi 5,03 dinara, porez državi 8,07, a neto nabavna cena je 95,8 dinara. Marža proizvođača na taj proizvod, ugrađena u neto nabavnu cenu, nešto je veća od trgovačke i iznosi 7,19 odsto. U strukturi cene litra ove životne namirnice najviše košta sirovina i njena prerada – čak više od 60 procenata. Nisu zanemarljivi ni troškovi pakovanja, pa ambalaža čini 5,28 odsto cene ili oko pet dinara. Energenti u ceni učestvuju sa 2,64, a transport sa jedva jedan procenat.
Prodavci mnogo zarađuju i na slatkišima. Tako prosečna marža na popularnu čokoladu „najlepše želje” sada iznosi 21,9 odsto, dok je prošle godine bila 26 procenata. Smanjene su i zarade trgovaca na kiselu vodu, pa umesto prošlogodišnjih 26, marža na litar „knjaza” iznosi 21 odsto.
Podaci do kojih je krajem prošle godine došla radna grupa za praćenje cena, a odnose se na decembar 2007. godine, pokazuju da je prosečna bruto marža na tu namirnicu iznosila 6,1 odsto.
Inače, radna grupa bivše vlade ustanovila je da je Srbija, posle Bugarske, evropski rekorder u poskupljenjima, jer su cene od juna do novembra prošle godine porasle za 13,6 odsto. Marže su u proseku tada bile od šest do 30 procenata, a prednjačile su trgovačke zarade na mesnim prerađevinama, slatkišima, hlebu i mleku. Stručnjaci se slažu da su ključni faktori koji opredeljuju rast cena osnovnih životnih namirnica visok nivo zaštite na tržištu, nedovoljna konkurencija, neefikasnost u procesu proizvodnje, kao i rast cena energenata. Prema oceni profesora Ekonomskog fakulteta dr Stipe Lovrete, srpskim potrošačima će se posrećiti onda kad na tržište zakuca konkurencija.
– Ali ne samo u trgovini već i u proizvodnji, jer je trgovinska mreža arena za vođenje tržišne utakmice. Dobar gest učinili su proizvođači mleka, kada su nedavno trajno snizili cene nekih proizvoda – kaže Lovreta.
J. Antelj - A. Nikolić
[objavljeno: 31/12/2008]
