Izvor: Politika, 24.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korisne, ali skupe
Treba povesti računa u kojoj valuti se obračunavaju transakcije van zemlje, jer od toga zavisi i ukupna cena usluge
Platne kartice su najjednostavniji način plaćanja kod kuće i u svetu, ali i "alatka" da se komforno, bez mnogo papira i žiranata, dođe do keša, iako naši građani odnedavno mogu u gotovom da iznesu iz zemlje do 5.000 evra. "Vizom", "masterkardom", "ameriken ekspresom", "dajnersom" i drugim karticama, umesto sa svežnjem novca u novčaniku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogu se plaćati računi na odmoru i službenom putovanju ili prilikom kupovine, ali ta pogodnost nije jevtina.
Zato bi naši vlasnici kartica, pre nego što počnu da plaćaju u inostranstvu, trebalo da se raspitaju u kojoj valuti njihova banka obračunava transakcije, što je jedna od najvažnijih stavki u otplati duga.
Obračunska valuta u većini banaka je evro, mada ima i onih koje inostrani dug naplaćuju u domaćoj valuti. Zato je za plaćanja u inostranstvu najbolje da se na računu imaju evri. Istina, bankari kažu da nema velike razlike u otplati duga ako su na računu, za koji je vezana debitna kartica, dinari. Jer, kako ističu, u inostranstvu naši građani novac uglavnom podižu na bankomatima – stotinak evra, a kupovine su u još manjim iznosima.
Ima onih koji, pre putovanja na američki kontinent, umesto evra uplate dolare na svoj devizni račun misleći da će izbeći troškove konverzije iz jedne u drugu valutu. Time su uradili zapravo suprotno, jer se tako plaća dupla konverzija. Sve transakcije obračunavaće se u dolarima, a kada ih registruje obračunski centar kartičarske asocijacije za, recimo, "master" ili "vizu", on će ih pretvarati u evre i slati lokalnoj banci koja je izdala karticu. Banka zatim treba da skine sa računa sredstva u vrednosti te transakcije u evrima, ali na računu se nalaze dolari, koji se opet menjaju u evre. Takva transakcija dodatno poskupljuje operacije.
Naše banke ne praktikuju, mada to kartičarska organizacija podržava, da klijentima otvore više računa – u evrima, dolarima, funtama... sa kojih bi se "skidao" novac posle zaduživanja u tim valutama. U tom slučaju, kako ističe Sead Šehić, direktor sektora platnih kartica u Banci Intezi, ne bi se plaćala konverzija niti bi građani imali dodatne troškove za transakcije u inostranstvu.
Pre puta u inostranstvo, savetuju bankari, građani bi trebalo da se informišu i o visini limita za podizanje gotovine i kupovinu. Po pravilu, dozvoljeno je da se na bankomatu podigne do 500 evra, odnosno po jednoj transakciji. Banke za tu uslugu naplaćuju različite provizije. Tako Banka Inteza za podizanje keša u inostranstvu "masterom" i "vizom" naplaćuje naknadu od dva odsto. Isti procenat naplaćuje i HVB banka, a Rajfajzen banka za podizanje gotovine "viza" elektron karticama 2,25 odsto.
Najisplativije je, ipak, direktno plaćanje karticom u prodavnicama ili restoranima. Neke za takvo "peglanje" ne naplaćuju proviziju, ali u pojedinim objektima jedan odsto vrednosti kupovine.
U Sosijete ženeral banci plaćanja u zemlji i inostranstvu izmiruju se dinarima. U toj banci preporučuju da se pre puta, sredstva prebace na evro račun i da se karticom plaća u prodavnicama, jer je tada trošak samo oko 100 dinara.
Dnevni limit po transakciji je 250 evra, a maksimalno 1.000 evra. Sličan dnevni limit za podizanje keša na bankomatima je i u HVB banci, tačnije 80.000 dinara. Uz "viza gold" može se naravno, podići više, a u toj banci dnevni limit je tri puta veći od onog sa običnom karticom "viza" ili "maestro". Sve transakcije preko POS terminala u zemlji i inostranstvu su besplatne, dok je za podizanje gotovine provizija dva odsto, a u inostranstvu minimum tri evra.
Bankari upozoravaju i da se obavezno proveri i do kada platna kartica važi, jer ih pojedine banke izdaju na godinu, a neke na dve. Poželjno je raspitati se u svojoj banci i o broju telefona info-centra kako bi kartica, u slučaju da bude izgubljena ili ako je neko ukrade, mogla da se blokira. Tada bi za "hitnu zamenu u inostranstvu" imali dodatni trošak koji, recimo, u Sosijete ženeral iznosi 335 dolara. Naknada za izgubljenu karticu u toj banci je 5.000 dinara. Izdavanje novog PIN broja, zamena plastike i otkazivanje kartice u roku kraćem od šest meseci pojedinačno koštaju po 600 dinara.
-----------------------------------------------------------
Kartica se ne pozajmljuje
Platne kartice se nikome i nikada ne pozajmljuju, jer su zakonom propisane rigorozne kazne za sve koji na razne načine pokušavaju da njima manipulišu. Kao i svaki novac, i "plastični" se mora dobro čuvati ne samo od džeparoša, već i od elektronskih lopova.
Zato u novčaniku, uz karticu, ne bi trebalo držati PIN kod, jer se tako elektronskim lopovima omogućava da se slobodno posluže tuđim novcem. Vlasnici kartica, takođe, prilikom podizanja novca sa bankomata morali bi obazrivo da gledaju ko im se nalazi iza leđa dok ukucavaju svoj lični identifikacioni broj i tako spreče nepoželjne poglede.
Poseban problem su falsifikovane platne kartice. Falsifikatori su se toliko usavršili da prave kopije verne originalu. Zato bankari preporučuju oprez. Same banke imaju takozvanu crnu listu u bazi podataka. A kada se kartica izgubi ili nestane najpre treba pozvati banku, kako bi je blagovremeno blokirala, pa tek onda policiju.
(Sutra: Košta i održavanje plastike)
Biserka Dumić
[objavljeno: 24.08.2006.]
