Izvor: Večernje novosti, 18.Avg.2015, 15:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Konstadin Pušara: Srpsku privredu leči bolje obrazovanje

STABILIZACIJA državnih finansija, kroz prepolovljen budžetski deficit, manji deficit platnog bilansa, smanjenje jaza imeđu uvoza i izvoza, kao i smanjenje javnog duga, signali su da je Srbija na dobrom putu i da reforme daju prve pozitivne rezultate. Preduslov za ove dobre vesti je bio set reformskih zakona o radu, stečaju i privatizaciji, i drugih koji su stvorili dobar ambijent za uspostavljanje vladavine prava i postali garancija da naša država može potpuno izaći iz krize u kojoj se nalazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << više od 25 godina.Ovako za "Novosti" ocenjuje ekonomsku situaciju prof. dr Kostadin Pušara, član Akademije ekonomskih nauka. Ipak, da bi se srpska privreda potpuno izlečila potrebno je, prema njegovom mišljenju, uraditi još najmanje tri stvari: izboriti se sa korupcijom, reformisati obrazovanje i imati jasno definisanu kulturnu politiku.- Mi smo po korupciji među vodećim zemljama na planeti, a prema konkurentnosti među poslednjim - kaže profesor Pušara. - To je raspon koji je nedozvoljen. Šta podiže konkurentnost? Prvi stub je visoko obrazovanje, koje treba da proizvodi kadrove za 21. vek i oni moraju da budu sposobni da iznesu ekonomske promene i da privredu izvedu iz krize.Kultura je drugi stub koji je značajan, jer naša kultura odavno nema svoje pravo nacionalno lice, a ne znamo kakvo joj je naličje.- Uz pomenute reformske zakone koji stvaraju ambijent vladavine prava, nama je potreban zakon o lobiranju. On je značajan kada je u pitanju borba protiv korupcije, ali i kada je reč o privlačenju investicija. SAD, Kanada, Australija i mnoge druge zemlje neće doći sa investicijama bez prethodnog mišljenja i stava lobiste iz naše zemlje, koji će realno proceniti rizike, naročito rizik korupcije.Naš obrazovni sistem uopšte nije komponovan, izgrađen i reformisan da bi mogao da bude razvojni faktor privrede, naglašava naš sagovornik:- Zato privreda trpi konstantne i sistemke probleme, jer mi nemamo adekvatan menadžment, nemamo menadžere. Naše visoko obrazovanje nema ni viziju ni misiju niti je usaglašeno sa vizijom državne ekonomske politike.Pogotovo je potrebna reforma, kako tvri Pušara, kada je reč o profilu kadrova koje treba da daje visoko obrazovanje, a koje traži privreda:- Zadržali smo se na staroj platformi. To su ekonomisti, pravnici, neki menadžeri itd. Nema zanimanja koja su fundamentalna zanimanja za proizvodni sektor. Ako stalno pričamo o preduzetništvu, o malim i srednjim preduzećima, ko će ih gurati ako ne školujemo preduzetnike za 21. vek. Našem visokom obrazovanju treba nova strategija, naročito u privatnom sektoru, gde ima čak devet univerziteta, od kojih su mnogi sumnjivog kvaliteta, dok postoje četiri državna uz Akademijiu umetnosti. Mi smo daleko otišli kada je u pitanju sloboda u visokom obrazovanju, ali nismo dali kvalitet.Profesor Pušara kaže da je veliki problem u našem obrazovanju korupcija. Ispit ili diploma mogu da se kupe ako imate novac. Kako neko sa takvim papirom može da upravlja preduzećem ili državnom ustanovom? FIJASKO "DIPLOMATA"Mi smo pre nekoliko godina pokušali da sa ekonomskim diplomatama uđemo u svet, u razvijene zemlje, da preko njih doprinesemo implementaciji naše privrede u razvijeni svet - kaže profesor Pušara. - Hteli smo da se povežemo i privučemo investicije. Međutim, rezultati tih diplomata su minorni, zato što država nije pristupila sistemski rešavanju tog problema. U razvijenom svetu taj sektor ekonomskog lobiranja i ekonomske diplomatije je prvi na spisku kada treba privredu podizati i razvijati.PLATA 250 EVRAKOSTADIN Pušara posebno naglašava uslove u kojima rade nastavnici:- Beda je od univerziteta, pogotovo privatnih, na kojima redovni profesori rade za platu od 250 evra. Šta vi možete da očekujete od redovnog profesora koji radi za te pare?

Nastavak na Večernje novosti...