Izvor: Politika, 17.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konsenzus za bolne mere štednje
Profesor Pavle Petrović,u uvodniku novog broja „Kvartalnog monitora”,ističe da Srbija posle ekonomske krize mora da napusti prethodni model rasta baziran na precenjenom dinaru i velikom prilivu stranog kapitala
Osnovna tenzija u odgovoru na tekuću ekonomsku krizu nalazi se ufiskalnojpolitici, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović i urednik „Kvartalnog monitora” u uvodniku najnovijeg broja ovog časopisa. Na kratak rok fiskalna politika treba da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dozvoli deficit i tako stimuliše privrednu aktivnost, ali na srednji rok istovremeno mora da spreči preterani rast javnog duga. Glavni izazov je kako obezbediti pravi balans između tihzahteva.
Profesor Petrović podseća da se Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond nisu dogovorili kad je reč o budžetuza iduću godinu – MMF je prihvatio povećanje fiskalnog deficita sa tri na 4,5 odsto za ovu godinu, ali je tražio da vidi kako će vlada izvršiti neophodno smanjivanje budžetskog deficita u 2010. godini. Vlada zasad obećava reformu javnog sektora, ali ne pokazuje za koliko i gde će smanjiti javnu potrošnju. Ostaje da se dve strane ponovo sretnu u oktobru da bi pregovarale o tome.
Sada, napominje Pavle Petrović, dolazi na red od vlade obećana reforma javnih finansija. Međutim, manevarski prostor je veoma uzak i pred vladom stoje ozbiljne odluke.
MMF predlaže Srbijiu 2010. smanjenje fiskalnog deficita na 3,5 odsto BDP-a. Već prvi,grubi računi pokazuju da će i uz zadržavanje zamrznutih penzija i plata u javnom sektoru biti neophodno uštedeti još oko 700 miliona evra, što je preko dva odsto BDP-a. Zbogiznosakoji treba uštedeti i načinakako to postići razišlisu se vlada i MMF tokom avgustovskih pregovora sa namerom da pokušaju ponovo u oktobru. Ako bi se išlo na veći deficit, što izgleda bar deo vlade želi, onda bi javni dug mogao u nekoliko narednih godina da dostigne između 50 i 60 odsto BDP-a. Tada bismosamo za kamate plaćali oko tri odsto BDP-a, što je tri četvrtine ukupnog izdvajanja za obrazovanje u Srbiji. Da li to zaista želimo?
S druge strane, smanjivanje deficita na 3,5 odsto podrazumeva uštede u tekućoj javnoj potrošnji za više od gore pomenutih dva odsto, jer istovremeno, ako je vlada ozbiljna u pogledu svojih planova za izgradnju infrastrukture, javne investicije treba povećati u 2010. To prethodno podrazumeva dodatno veliko smanjenje tekućih javnih rashoda koje može da se pokaže ekonomski i/ili politički neodrživim. Stoga ne treba isključiti ni delimično povećanje poreza. Presudna za prethodno opisano veliko fiskalno prilagođavanje jeste snažna politička podrška. Predsednik Republike načelno je stao iza reforme javnih finansija. Ostaje da se nadamo da će uz njegovu pomoć i heterogena vlada uspeti da se dogovori oko neophodnih, mada politički bolnih mera.
Monetarna politika sa svoje strane može da daznačajanpodstrek privrednoj aktivnosti. Monetarno popuštanje treba da zaustavi poguban trend ponovnog rasta realne vrednosti dinara. Srbija više neće moći, a i ne treba, svoj privredni rast da bazira na velikom prilivu stranog kapitala i precenjenoj vrednosti domaće valute. Novi model rasta posle krize Srbija mora da bazira na ekspanziji razmenjivog sektora (prerađivačka industrija, međunarodne usluge, deo poljoprivrede) koji će se takmičiti bilo u svetu (izvoz) ili kod kuće (sa uvozom).
No,vrednost dinara je samo deo priče. Reforme na strani ponude koje treba da dovedu do znatnograsta produktivnosti odlučujuće su za promenu privredne strukture Srbije i zdrav privredni rast. One treba, pre svega, znatnoda povećaju konkurentnost na tržištima proizvoda u Srbiji, gde smo na osnovu upravo objavljenog izveštaja o konkurentnosti u svetu na 112. od 133 mesta. Taj izveštaj ukazuje inapreteranudržavnuregulaciju, a na to upućuje i izveštaj Svetske banke o poslovanju u Srbiji. I dalje smo ubedljivo među najgorim zemljama kad je reč o izdavanju građevinskih dozvola.
M. Brkić
[objavljeno: 18/09/2009]
.jpg)
