Izvor: B92, 24.Apr.2010, 18:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konkurs za vođenje propalih firmi
Beograd -- Vlada Srbije spremna je da uspešnim firmama ponudi da vode preduzeća koja teško posluju, ali uz određene uslove.
Novi model upravljanja, koji je izradio kabinet premijera Mirka Cvetkovića, predviđa nagrade za novo rukovodstvo ukoliko poslovanje bude dobro, ali zahteva da novi menadžment položi finansijske garancije za slučaj da ne ispuni dogovorene obaveze.
Nacrt novog modela poslovanja kabinet će pripremiti za nekoliko nedelja, nakon čega >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će ga dostaviti nadležnim ministarstvima da daju sugestije. Potom će ga usvojiti Vlada, najverovatnije u formi programa.
Kako saznajemo, rukovodstvo će biti nagrađeno na bazi rezultata poslovanja, po unapred utvrđenim kriterijumima, a predlagač još uvek razmatra koji bi oblik nagrađivanja bio najpogodniji - da li da to budu samo plate rukovodiocima ili i udeo u vlasništvu nad firmom koju su učinili uspešnom.
Međutim, novi menadžment će imati i obaveze. Firma koja preuzme upravljanje drugim preduzećem moraće u posao da uđe sa obezbeđenim finansijskim garancijama u slučaju da rukovodstvo ne ispuni preuzete obaveze.
Procedura za izbor firme kojoj će biti povereno upravljanje ići će preko profesionalnih konkursa. Novi menadžment će se birati transparentno, pri čemu će se voditi računa i o predloženom planu poslovanja za revitalizaciju preduzeća, ali i o dosadašnjem iskustvu i uspešnosti poslovanja preduzeća koje se javilo na konkurs.
Premijer Cvetković je u Kragujevcu potvrdio da Vlada razmatra model kojim bi se preduzeća sa neregulisanim statusom ili bez menadžmenta ponudila na ugovor o upravljanju sa profesionalnim menadžmentom, a "upravljači bi imali prava i obaveze kakve predviđa svaki ugovor”.
Kako objašnjavaju u Cvetkovićevom kabinetu, jedan od ključnih razloga zbog kojih je premijer odlučio da napravi novi projekat upravljanja preduzećima jeste zaustavljena privatizacija firmi u vreme krize. Cilj je da se obezbedi ne samo da se preduzeća podignu već i da nastave da rade, a time i da radnici primaju platu.
"Ovaj program predstavlja logičan nastavak postupka privatizacije u segmentu neuspešnih privatizacija, u kojima dolazi do ugrožavanja radnih mesta, rasipanja materijalnih resursa i drastičnog pada poslovnih performansi", kažu u kabinetu premijera.
Priča o poveravanju preduzeća uspešnim privrednicima na upravljanje prvi put je pokrenuta na sastanku Vlade, članova kluba "Privrednik” i sindikata pre devet dana. Tada su privrednici ponudili Vladi da se prihvate upravljanja propalim preduzećima, a da za uzvrat, kako je rekao vlasnik "Ist pointa” Zoran Drakulić, dobiju udeo u vlasništvu tog preduzeća. "Nijedna pomoć nije besplatna", objasnio je Drakulić.
Međutim, Vlada je demantovala da je bilo dogovora sa krupnim kapitalom, već je ideju o podizanju takvih preduzeća pretočila u model koji će ponuditi svim uspešnim firmama u Srbiji.
Miodrag Babić, predsednik Hemofarma i jedan od učesnika sastanka, kaže da je nosilac ove inicijative Miodrag Kostić, vlasnik "MK grupe”. "Bilo bi dobro da javnost shvati da se mi borimo za radna mesta, a ne za to da se neko ovajdi. Nije bitno da li je mačka crna ili bela, važno je da li lovi miševe", kaže Babić.
On se zalaže za to da se u ovom projektu svako okrene srodnim i bliskim oblastima, "jer univerzalno sposobnih nema”, i insistira na programskom grupisanju. "Verujem da jedni drugima možemo pomoći. Imamo ljude koji imaju veliko iskustvo, sposobni su da savetuju, pa ih možemo dati državnim preduzećima koja su u nevolji, čak i da ih plaćamo da bi državi bili manji troškovi. Mislim da je ovo dobar put", konstatuje Babić.
Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe, naglašava da privrednici nude besplatne menadžerske usluge u propalim državnim preduzećima da bi se "spaslo što se spasti može” pre svega u najnerazvijenijim delovima zemlje. Otvorena je i opcija ulaganja.
"Posredi je naša dobra namera, ali od izvršne vlasti, privrednika i javnosti ipak zavisi da li će biti realizovana", dodaje Spasojević, uz konstataciju da u projekat moraju biti uključene banke i Fond za razvoj Srbije. "Ako uložimo neki novac, onda očekujemo da firme u koje smo investirali imaju ili povoljniji poreski tretman ili da pre ulaganja dobijemo povoljnije kredite", konstatuje Spasojević.
Branislav Mašić, dekan Poslovnog fakulteta Univerziteta "Singidunum”, objašnjava da se u svetu, u ovakvim situacijama, preduzeća poveravaju na upravljanje menadžerima. "Oni se javljaju na poziv vlade, a država ih materijalno stimuliše preko fondova koji su na raspolaganju izvršnoj vlasti. Osim toga, takvi menadžeri u zavisnosti od uspešnosti mogu da računaju da će postati manjinski akcionari u preduzećima koja su stavili na noge", ukazuje Mašić.
.jpg)
