Izvor: Večernje novosti, 17.Jun.2015, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komentar: Maline

NEMA toliko malina u Srbiji koliko bi ljudi hteli od njih da zarade. Zlatna groznica koja je zahvatila proizvođače i otkupljivače, muti im svest, pa je rat između njih postao deo srpske tradicije. Kao da čitava država i građani nemaju većih i prečih problema od njihovog neslaganja oko otkupne cene. Naročito što prosečan građanin Srbije ovu voćku u sezoni i ne okusi zbog cene od 400 dinara po kilogramu kod preprodavaca. I jedni i drugi hteli bi da zarade mnogo više nego što su i uložili. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Pa tako, malinari, koji najviše, kako kažu imaju problema s hladnjačarima, koji važe za "kriminalce" i "ucenjivače" - što možda nije daleko od istine - mogli bi da se udruže, kupe hladnjače i sami prodaju sopstvene proizvode kome hoće. Umesto toga, oni se vazda, kao deca, jadaju državi i traže pomoć od nje. Proizvodnja malina u Srbiji nije makla od nivoa "gledanja u nebo" i hoće li grad uništiti rod. Nisu zarade, bar ovih proizvođača, tako male, da ne mogu da ulože u protivgradne mreže. Jedna investicija sledeće godine garantuje bolji prinos. Čak i država daje subvencije za ove radove, ali samo ako se zemlja vodi na samog proizvođača. Nažalost, u većem delu Srbije njive i polja vode se na dedove i pradedove. Što bi se malinari, koji od toga žive, maltretirali da u sudu potpišu dva papira i prevedu zemlju, kupe hladnjače i zaštite zasade? Zbog svega svakog proleća gledamo iste scene blokiranih puteva. A malinari u okolnim zemljama ćute, rade i zarađuju. Sade maline i obaraju cene. Ako je našim malinarima možda ta voćka postala suviše trnovita, možda bi trebalo da preoru zasade i probaju s nekim drugim voćkama. Jer, tržište diktira uslove i ne sluša vapaje.

Nastavak na Večernje novosti...