Izvor: Politika, 14.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome život zaprži čorbu ruča u Narodnoj kuhinji
Skoro 582.000 ljudi lane živelo u siromaštvu. Prema statistici, 7,9 odsto građana Srbije živi u bedi, a od početka godine sve ih je više
Da Dalibor Anjić (36) poslednjeg jutra prethodne radne nedelje, nije stao u red za pasulj sa kobasicom ispred zgrade Narodne kuhinje u Solunskoj ulici meso bi okusio samo u slučaju da se ujede za jezik. Celu noć cvokotao je zubima, jer je duž stare dorćolske pruge, gde je konačio, do zore cvileo vetar, a iz sna ga je, umesto budilnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << probudila buka dotrajalog auspuha sa automobila koji je protutnjao Dunavskom ulicom. Sa plastičnom kanticom od pola litra zatekli smo ga ispred kuhinje još pre osam sati. Kazao je da spava i hrani se gde stigne i da mu je „strašno krivo što mu je sudbina tako zapržila čorbu pa je postao čovek bez adrese, ostavljen da umre na ulici ”
– Ali, siromaštvo mi ne pada teško, teže su mi predrasude. Kad ljudi čuju da sam odrastao u domu, da su me roditelji napustili još po rođenju i da poslednjih nekoliko godina živim na ulici – nemaju razumevanja. Rodbine nemam, sa majkom sam u životu pričao tri puta po pet minuta. Verujte, više sam pričao sad s vama nego s njom – požalio se Dalibor, za koga su 4.200 dinara, koje mesečno primi na ime humanitarne pomoći, sve što mu od novca za mesec dana prođe kroz ruke. Leti, kad odradi neki sezonski posao, njegov tridesetodnevni budžet je nekoliko hiljada dinara teži, priznaje.
I dok se Dalibor novinarima žalio kakve muke ima kad treba da izvadi ličnu kartu, jer beskućnika niko neće da prijavi na svojoj adresi, Ljiljana Vujasinović (65), jadala se svojim, po nesreći drugaricama, kako celu noć oka nije sklopila. Njenoj nesanici, osim reume, kumovao je i nevenčani suprug za koga Ljilja tog jutra nije imala nijednu reč hvale.
– Mala, ako nisi udata nemoj nikad da se udaješ – dobacila je dok je iz torbe vadila kanticu od pola litra, koliko je tog jutra sledovalo. Noge su joj toliko otekle da se, kako kaže, jedva dovde dovukla iz Ulice braće Baruh.
Bliže kuvarici i njenoj kutlači probijala se i dvadesetšestogodišnja devojka. Nije imala vremena za razgovor. Kući je čekalo četvoro gladne dece.
– Pao sam na najniže grane – kazao je u prolazu Slobodan Pavićević (80). – Muka mi je kad samo pomislim da treba da stanem u ovaj red – promrmljao je i odmahnuo rukom.
I on i skoro svi oni koji su se tog jutra našli u redu ispred kutlače s pasuljem ubrajaju u bezmalo 582.000 onih građana Srbije, koje su statističari prošle godine evidentirali kao siromašne. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, lane je 7,9 odsto populacije živelo ispod linije siromaštva. Gledano očima statističara, ispred nečijeg imena i prezimena može da se okači pridev „siromašan” ukoliko ima tu nesreću da mesečno potroši manje od 7.937 dinara. Za tročlanu porodicu, na primer, granica siromaštva je mesečna potrošnja od 18.652 dinara, jer se životom u porodici postižu određene uštede.
Elizabeti Cekić, zamenici direktora preduzeća „Lido”, koje hranom snabdeva svih 28 prestoničkih narodnih kuhinja, najteže padne kad od svojih korisnika sluša o nebrizi dece o roditeljima.
– Njihove priče su potresne, ima onih koji imaju i po tri ćerke i tri sina i od bolesti jedva dođu do kuhinje. Opet ima i onih ljudi koji bi radije gladovali, nego da ih neko slučajno vidi u ovom redu. Dnevno se u prestonici podeli 5.500 obroka, a u poslednjih nekoliko meseci, kako se kriza širi i u našoj zemlji, svakog dana još oko 200 ljudi sačeka kraj podele obroka ne bi li, ukoliko šta pretekne, pojeli nešto toplo – kaže Cekićeva.
Podaci Tima potpredsednika vlade Božidara Đelića za primenu Strategije za smanjenje siromaštva pokazuju da je prvi put u proteklih osam godina zabeležena stagnaciju u ovoj borbi protiv siromaštva. I dok je u prvoj polovini 2008. godine evidentirano smanjenje broja onih koji žive u bedi, od juna su stvari krenule u lošem pravcu, i što je još gore, negativan trend nastavlja se i ove godine.
Podaci iz istog izvora pokazuju da je u Beogradu skoro dva puta manje siromašnih nego u ostalim delovima Srbije. Sa druge strane, u Vojvodini, koju bije glas da je dobrostojeća regija, ima 9,2 odsto onih koji žive u bedi. U gradovima se živi bolje nego na selu, gde je u proseku svaki deseti siromašan. Skoro 20 odsto nezaposlenih nalazi se ispod linije siromaštva, dok od ukupno 1,6 miliona penzionera, 7,6 odsto njih živi u bedi.
Ako se analizira struktura siromaših prema godinama starosti najugroženiji su mladi i stari. Prema podacima Tima potpredsednika vlade za primenu ove strategije čak 10 odsto dece živi u siromaštvu. Svaki deseti građanin Srbije koji ima više od 65 godina takođe živi u bedi. Samci, samohrane majke, stari u seoskim domaćinstvima i velike porodice su najugroženiji slojevi stanovništva. Više od 11 odsto domaćinstava sa više od šest članova su siromašna.
Nalazimo se u vanrednoj situaciji kada je reč o pitanju siromaštva u našoj zemlji, istakao je nedavno Božidar Đelić, potpredsednik vlade za evropske integracije.
– Zbog toga je Vlada Republike Srbije odlučila da izradi paket mera koje će biti usvojene u borbi protiv siromaštva već ove godine. Odvojićemo i sredstva iz budžeta, a očekujemo i solidarnost sveta - i donatora i Evropske komisije i međunarodnih finansijskih organizacija koje će nam uz studije pomoći i kroz novac – kazao je Đelić.
On očekuje da se prilikom prekrajanja državne kase u aprilu ili najkasnije u maju ove godine, obezbede dodatna sredstva u iznosu od dva do pet milijardi dinara za borbu protiv siromaštva i pomoć najugroženijim grupama kao što su nezaposleni, Romi, osobe sa invaliditetom, deca, stari preko 65 godina koji ne primaju penzije, stanovništvo van gradova, siromašni penzioneri, domaćinstva sa većim brojem članova i samohrane majke.
– Može se reći da opšta populacija u Srbiji nije siromašna, ali da ipak dobar deo naših građana ne živi daleko iznad tog praga siromaštva – ocenio je Đelić.
Inače, za nekoliko godina koliko se u Srbiji primenjuje Strategija za smanjenje siromaštva od 174 zakona, parlament je usvojio 172 zakona. Prema pokazateljima iz 2007. godine, postignut je cilj ove strategije i siromaštvo u Srbiji je prepolovljeno.
Anica Nikolić
[objavljeno: 15/03/2009]
.jpg)
