Izvor: Politika, 06.Jan.2010, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome treba poreski savetnik
Iako Srbija još nema zakon kojim bi se propisao rad ovih stručnjaka, sve je više firmi, ne samo inostranih, koje ne mogu da zamisle rad bez njih
Jedno novo zanimanje, o kome se u našoj široj javnosti malo zna, postaje sve traženije. Iako rad ljudi koji se bave tim „zanatom” nije zakonom regulisan, to ni izbliza ne znači da se ti stručnjaci bave nečim nedozvoljenim. Naprotiv. Baš im je isključivi zadatak da se u svim prilikama dosledno drže propisa. I to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne bilo kakvih, već onih koji regulišu poreze. Reč je, bez daljeg okolišanja, o profesiji poreski savetnik, bez kojih od dolaska inostranih ulaganja teško može iole veća firma.
Ko su ti ljudi? Čiji? Šta rade? Za koga – klijente ili državu? Da li će Srbija s radom tih stručnjaka imati manje utaja poreza? Možemo li s njima brže u EU? Na ova i još neka pitanja za „Politiku” odgovara Jelena Radović, konsultant – menadžer za poreze u konsultantskoj i revizorskoj kući BDO u Beogradu. Ona je svoje master studije o međunarodnim porezima završila s velikim uspehom na sidnejskom pravnom fakultetu. Sada je u Srbiji, da svoje veliko znanje prenese u njen privredni sistem. Početak, kaže, za sada obećava.
Poreski savetnik je, u najkraćem, stručnjak koji vodi računa o svakom dinaru koji firma treba da plati za poreze, ali da, pri tome, država ni za paru ne bude oštećena. On je, reklo bi se, čovek za vezu između firmi i poreznika, ali od čijeg se rada očekuje da svi imaju korist i da sve bude po propisima. Njegovo je, dakle, da savetuje menadžment preduzeća o poreskim, carinskim ili srodnim pitanjima. Da im predlaže odgovarajuću poresku politiku, planove, da priprema i podnosi poreske prijave, pravi bilanse... i, na kraju, zastupa svoju kuću pred upravnim i sudskim organima. Naša sagovornica insistira na činjenici da su poreski savetnici upravo oni ljudi čija profesionalna svest i savest mora biti uvek iznad svake radnje kojom se pokušava izbeći plaćanje ili utaja poreza.
Pitamo je da li u našim uslovima, gde je vrhunsko umeće izigrati propis ili utajiti porez, postoji pravni okvir za rad poreskih savetnika? Kako se, konačno, stiče to zvanje?
– Nacrt zakona o poreskim savetnicima, s pratećom regulativom, napisan je još 2007, ali do danas nije ušao u skupštinsku proceduru. Tim propisom trebalo bi do tančina da se uredi legitimno, slobodno, samostalno, nezavisno i profesionalno bavljenje tim zanimanjem. Bar onako kako je to uređeno za revizore. Mogućnost bavljenja profesijom, prava i obaveze poreskog savetnika, kodeks ponašanja, licenciranje, sticanje znanja i zvanja, treba da se uredi zakonom i pratećim propisima – kaže naša sagovornica.
Šta to znači?
– Poreski savetnik, ako želi da se bavi tim poslom odgovorno i profesionalno, ne može, makar i pod pritiskom menadžmenta, da daje savete kako da se utaji porez ili da se veštim manipulacijama zatiru tragovi u plaćanjima, recimo PDV-a. To je već svet izigravanja propisa i u tako nešto nijedan profesionalac neće ući. Njegova obaveza je, pre svega, da svojim klijentima ili menadžerima predlaže optimalna poreska rešenja, primenjujući dobrovoljno i dosledno svaki propis. Ne zato što može da ga stigne kazna, ako ga uhvate u prevari, već zbog toga što tako treba i mora – naglašava naša sagovornica, jer razvijene ekonomije upravo na tome počivaju.
Veoma je važno, dodaje, da poreski savetnici znaju ne samo domaće poresko zakonodavstvo i procedure, već i sve ono na čemu počiva najbolja praksa u svetu. Za nas pogotovo ono na čemu insistira EU u svojim direktivama. Potreba za poreskim savetnicima postaje iz godine u godinu sve veća s poodmaklom privatizacijom i nedavno odmrznutom primenom Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
Šta nas tu čeka?
– Srbija je još 2001. započela poresku reformu s namerom da se što više približi Evropi. Naš zakon o PDV-u je, generalno, u najvećoj meri u skladu sa normama EU, ali ne i dokraja. U izveštaju o napredovanju Srbije ka EU stoji, recimo, da bi trebalo da ukinemo nižu stopu PDV-a na kompjutere i prateće komponente, kao i na kupovinu prvog stana za lične potrebe. Neusklađenost postoji i kad je u pitanju posebna ili niža stopa poreza od osam odsto na isporuke đubriva ili semena za reprodukciju.
Iako ističe da je reforma poreskog sistema naše zemlje u velikoj meri doprinela usklađenosti sa zahtevima EU, naša sagovornica napominje da još mnogo šta treba da se uradi na polju usklađivanja poreskih propisa sa regulativom ujedinjene Evrope.
– Nezavisno od neophodnosti zakonodavnih izmena, najznačajniji poduhvat naše zemlje u ovom trenutku treba da se ogleda u povećanju transparentnosti rada Poreske uprave i sposobnosti državne administracije da preduzme obaveze koje proističu iz procesa integracije u EU. S druge strane, neophodno je raditi i na unapređivanju svesti obveznika o prednostima dobrovoljnog poštovanja propisa – napominje Jelena Radović.
Slobodan Kostić
-----------------------------------------------------------
Jedan šalter, ali u mreži kompjutera
Inostrani investitori Srbiji stalno zameraju na dugoj proceduri za dobijanje raznih dozvola, ali i postupcima koji su bogomdani za korupciju. Šta tu učiniti?
– Ne tako davno, uveli smo jednošalterski sistem registracije, na kome privredni subjekt prilikom dobijanja rešenja o registraciji treba da dobije matični i poreski broj, kao i prijave kod fondova za penzijsko i zdravstveno osiguranje. To je vidan napredak, ali taj sistem „one stop shop registar”, mora da pronađe i svoj pravni osnov u Zakonu o poreskom postupku i administraciji i ostalim propisima. Radi unapređenja efikasnosti našeg poreskog sistema – kaže Jelena Radović – neophodno je elektronsko povezivanje informatičkih sistema Poreske uprave, MUP-a, carine, Uprave za sprečavanje pranja novca, zavoda za socijalno i penziono osiguranje i ostalih državnih organa, jer je to najefikasniji put za suzbijanje poreske evazije.
[objavljeno: 06/01/2010]
