Izvor: Politika, 29.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome treba da pomogne država
Goran Živkov: Uloga države je da obezbedi tržišne informacije. – Zoran Rajić: Neorganizovanost, nestandardizovanost i usitnjenost su godinama glavne karakteristike srpske poljoprivrede
Poljoprivreda će ove godine imati fizički rast proizvodnje od oko dva do tri odsto, a dobri su i izvozni rezultati. Međutim, godina je u celini proizvođačima „rodila” gubitak, jer nemaju zaradu. Kako dogodine izbeći reprizu ovakvog stanja i da li država treba da usmeri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizvođače?
Goran Živkov, stručnjak FAO i nekadašnji ministar poljoprivrede, nije pobornik ideje da država daje bilo kakve sugestije zemljoradnicima šta da proizvode.
– Ne postoji magična kultura koja sigurno donosi pare svima. Naprotiv, ono što je nekima dobro, ne mora da znači da je dobro i drugima. Neko je uspešan u određenoj proizvodnji, a neko ne, ali je zato dobar u drugoj. Država bi igrala jako opasnu igru ukoliko bi preporučivala određenu proizvodnju, jer bi mnogi poslušali, čak i oni koji ne znaju ili ne vole time da se bave, pa imaju veliku šansu da budu neuspešni. Takođe, kada bi mnogi poslušali, onda bi se u potpunosti poremetila tražnja i ponuda i verovatno bi ili cena pala ili bi se desio drugi sličan poremećaj na tržištu – navodi Živkov.
Po njemu, uloga države je da obezbedi tržišne informacije koje treba da pomognu proizvođačima da donesu svoju kratkoročnu i dugoročnu strategiju. Treba da im pomogne i kod proizvodnje, da li kroz stručnu podršku kako se to radi na najbolji način ili subvencijama na opremu ili inpute.
– Bavimo se vrlo raznolikom proizvodnjom, od lešnika i nojeva do svinja i mleka. Razlog za to je, pored efekta samodovoljnosti i svaštarenja na sopstvenom imanju, što smo sada zaštićeni visokim carinama na većinu proizvoda, pa i na svetskoj i na regionalnoj raspodeli konkurentnosti teško možemo da budemo konkurentni. Otvaranjem granica koje nas čeka, shvatićemo da Turska i Gruzija proizvode lešnik mnogo ekonomičnije nego mi, da Makedonci proizvedu papriku jevtinije i pre nas, i slično. To će dovesti do povećanja površina pod jednom kulturom i smanjenja pod drugim – smatra Živkov.
Prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i saradnik IZIT-a Zoran Rajić kaže da agrarni resursi Srbije obezbeđuju znatno veću proizvodnju od potreba domaćeg tržišta, što nužno podrazumeva i izvoznu orijentaciju, ali i značajno proizvodno prestrukturisanje.
– Pristupanje EU otvara veliko tržište za izvoz, ali isto tako i domaće tržište za ulazak evropskih kompanija. Na tržište EU plasira se približno polovina ukupnog poljoprivrednog izvoza, jer su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda kod nas niže. Među najbolje rangiranim proizvodima domaće privrede u izvozu su merkantilni kukuruz, voće, povrće i šećer. Procenjuje se da će i u narednom periodu glavni izvozni proizvodi biti kukuruz, pšenica, šećer, juneće meso, jestivo ulje, voće (malina, višnja, suva šljiva), povrće – kaže Rajić.
Saradnik IZIT-a ocenjuje da će poljoprivredna proizvodnja, zahvaljujući rezultatima u ratarstvu, imati rast od oko tri odsto, da će spoljnotrgovinski suficit ovih proizvoda biti oko 700 miliona dolara, ali"
– Ne sećam se da su zemljoradnici bili ovako nezadovoljni kao ove godine. Cena pšenice manja je nego u 2008. i 2007. godini. Proizvođači koji su imali prosečan prinos i pšenicu prodali po 9–9,5 dinara po kilogramu na gubitku su. Slično je i u proizvodnji kukuruza, čija je cena u većem delu godine na našoj berzi bila niža u odnosu na berze u Budimpešti i Parizu. Otkupna cena suncokreta od 16 dinara po kilogramu manja je za 43 odsto od prošlogodišnje... Iz svih navedenih razloga, razvoj poljoprivrede treba usmeriti ka modernizaciji i promeni proizvodne strukture jer je to jedini način da se podmire domaće potrebe i znatno poveća izvoz – smatra profesor Rajić.
Prema njegovim rečima, naš veliki problem je podizanje konkurentnosti poljoprivrede. Neorganizovanost, nestandardizovanost i usitnjenost su godinama glavne karakteristike srpske poljoprivrede. Mesta za male proizvođače ima, ali oni moraju da budu specijalizovani, da traže isplativije linije proizvodnje. Ne treba da se oslanjaju na državnu pomoć, već da investiraju u modernu tehnologiju i tehniku.
– Mere agrarne politike moraju delovati radi uspešnog sučeljavanja sa sve većom konkurencijom i dostizanja nivoa produktivnosti, koji može garantovati zadovoljavajuće prihode poljoprivrednicima. U odnosu na tržišno okruženje, naši proizvođači imaju znatno manju podršku države. Ona nema instrumente kojima bi uticala na cene primarnih proizvoda kojeformira prerađivačka industrija. Bez direktne finansijske podrške države, sledi ubrzana propast malih proizvođača.
Kako ostvariti konkurentnu proizvodnju i konkurentan finalni proizvod? Kvalitet proizvoda sam po sebi nije dovoljan, ali je polazna tačka nakon koje je potrebno imati razvijene institucionalne okvire koji omogućavaju i podstiču proizvodnju. U poljoprivredi se mora povećati produktivnost rada i intenzivnost proizvodnje, što će uz pravovremeno usaglašavanje standarda i propisa obezbediti njen razvoj.
J. Rabrenović
[objavljeno: 30/11/2009]
