Izvor: B92, 12.Nov.2015, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome ide srpska zemlja - strancima ili seljacima?
Izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu od kada su letos predstavljene ne prestaju da izazivaju polemiku javnosti.
Rasprava u skupštini još se vodi, a Ministarka poljoprivrede kaže da se zakon ne bavi prodajom zemlje strancima, već njenom prodajom srpskom seljaku.
Ko će obrađivati i kupovati poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu tema je oko koje se digla prašina. Najviše kritika zakona stiže iz vojvođanske vlade, ali i od malih poljoprivrednih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proizvođača.
Poljoprivrednik iz Zmajeva Svetozar Botić kaže da prvo njih obične poljoprivrednike ubija u pojam.
„Mi nemamo nikakvu šansu na ovoj utakmici u kojoj su oni propisali pravila. U nacrtu zakona na 30 godina daju se zemljišta velikim tajkunima ili inostranim ulagačima. Kakva je moja perspektiva sa 50 godina? Ako doživim, ja ću imati 80, a moj sin 50, kakva je njegova perspektiva da kreće u poljoprivredu sa 50 i više godina“, kaže Botić.
Iz ministarstva poljoprivrede tvrde da se upravo malim proizvođačima izašlo u susret.
„Veliki investirori neće diktirati uslove ni zakupa ni prodaje, njima se samo pruža mogućnost da maksimalno do 30 procenata raspoloživog zemljišta u lokalnoj samoupravi zakupe za veliku investiciju“, navodi ministarka Snežana Bogosavljević Bošković.
Opozicija podseća da sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predviđa mogućnost da od 1. septembra 2017. stranci mogu da kupuju državnu zemlju.
„Ne samo šeik, bilo koji sa istoka, nego bilo koji obični građanin iz Katara, Saudijske Arabije za svoj dnevni prihod može da kupi bilo koje selo u Vojvodini ili Srbiji“, ističe poslanik Janko Veselinović.
Ovaj zakon se ne bavi time, ali će Srbija učiniti sve da prolongira taj rok, kaže ministarka poljoprivrede.
„Ovaj zakon ni na koji način sada ne pruža mogućnost, niti je naš cilj bio da pružimo mogućnost strancima da kupe zemlju. Ovaj zakon će urediti samo mogućnost malim poljoprivrednicima, fizičkim licima, našem srpskom seljaku da proširi svoj posed“, ocenjuje Bogosavljević Bošković.
Svake godine ostane neizlicitirano skoro 250.000 hektara, a država zbog toga gubi desetine miliona evra.
Zakon bi trebalo da poveća iskorišćenost zemljišta i da spreči zloupotrebe na lokalnom nivou, koje će ubuduće biti strogo kažnjavane. Izmene Zakona poslate su u skupštinu, a iz ministarstva očekuju da će biti usvojene najkasnije do kraja godine.
.jpg)
