Izvor: Vostok.rs, 04.Dec.2014, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome ide na ruku jeftina nafta?
04.12.2014. -
Cene nafte koje padaju uzbudile su vodeće umove svetske ekonomije i politike. Na današnji dan niko ne može sa stopostotnom garancijom da da odgovor o uzrocima tako ozbiljnog pada.
Jedini pravilni razlog koji leži na površini je pad potražnje u kontekstu usporavanja industrijske proizvodnje i višak ponude. Pojačana je konkurencija među proizvođačima – pale su cene. To su strane koje su izgubile, a ko je na dobitku?
Od leta 2014. godine pojavilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << se mnogo verzija povodom budućeg naftnog tržišta. Jedni analitičari i finansisti govore o privremenoj pojavi niskih cena i prognoziraju u perspktivi rast kotacija. Drugi, naprotiv, predviđaju još veći pad i revidiranje pravila igre na globalnom naftnom tržištu. Kome su povoljne niske cene nafte, pretpostavlja vodeći ekspert Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije, generalni direktor ZAO Info TEK-Terminal Rustam Tanakajev:
- Niske cene nafte su povoljne zemljama potrošačima. U prvom redu članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OESR. To su EU, SAD i Japan. U drugom redu, zemljama Pacifičkog prstena koje su u razvoju. Među njima su Kina, Indija, čija cena proizvoda veoma zavisi od cene energenata.
A ako je verovati u konsprologiju koja je odmah postala popularnija od suvog izlaganja analitičara u finansijskom svetu, varijanti je nekoliko. Prvi uzrok je veštačko sniženje, kao rezultat zavere Saudiske Arabije i SAD u pokušaju da se kazni Rusija. Prema drugoj verziji, Saudijska Arabija smanjuje cenu sama i namerno, kako bi uklonila SAD sa naftom iz škriljaca sa tržišta. Jer niske cene stavljaju krst na skupe metode eksploatacije crnog zlata. Ali obe teorije se razbijaju pred činjenicama. Budžet Saudijske Arabije uz cene manje od 80 dolara za barel nalaze se pod znakom pitanja, a Vašington se plaši rasta dolara – tradicionalne reakcije valute na nisku naftu, što takođe udara po ekonomiji i konkurentnosti zemlje. U sličnoj situaciji ranije je pomoglo smanjenje ponude. Ali ovog puta prodavci se žure da smanje eksploataciju. Ne radi se o nepoverenju ili pohlepi, smatra načelnik uprave investicionim operacijama AKB Lanta-Bank Oleg Podimnikov:
- Prodavci mogu da utiču putem smanjenja ponude, ali budžeti kompanija su već isplanirani na nekoliko godina unapred. Smanjenje ponude je direktna šteta delatnosti, zato što ne može da se zaustavi polovina bušotina, kako bi se jednostavno zadržala cena nafte. Zato će prodavci najverovatnije prodavati iste obime po bilo kojim cenama, jednostavno kako bi nastavili delatnost.
Nafta u bescenje može da se odrazi na dugoročne projekte koji se za sada nalaze u stadijumu pokretanja ili tek na papiru. I u tom slučaju odlaganje rokova isplativosti će se odraziti i na osnovne potrošače nafte – mnoge države ulažu u naftne projekte kako bi imale diskont cene goriva. Ali ipak neko treba da bude na dobitku. Dokaz za to je istraživanje koje je sprovelo izdanje Quartz. U tom cilju za 25 velikih uvoznika nafte bio je proračunat Indeks 80 dolara. Ispostavilo se da će se zemlji dopasti pad cene ove robe ako ona ima visoki nivo zavisnosti od kupovine nafte u inostranstvu, nisku energetsku efikasnost ekonomije ili nisku geopolitičku nezavisnost. Uzimajući ove faktore, niske cene su se ispostavile najpovoljnijim za Ukrajinu, Poljsku, Tursku, Belgiju i Japan. U prvoj desetini onih koje je obradovao pad cena na naftom tržištu su SAD, Južna Koreja, Singapur, Velika Britanija i Južna Afrika.
Tatjana Golovanova,
Izvor: Glas Rusije, foto: Flickr.com/ Nestor Galina/cc-by
