Izvor: RTS, 13.Okt.2013, 09:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko vredi zaokružen kusur?

Iako su pare u kovanicama ukinute, trgovci i državna preduzeća i dalje ističu cene u nepostojećim apoenima. Zbog zaokruživanja računa u trgovinama, građani godišnje izgube 180 miliona dinara, izračunali su u Asocijaciji potrošača. Kovanjem apoena manjih od dinara izgubili bi još više, kažu u Narodnoj banci.

Trgovci, ali i državna preduzeća u Srbiji, i dalje ističu cene u nepostojećim apoenima, iako su pre nekoliko godina ukinute pare u kovanicama. Stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << smatraju da zaokruživanje računa u trgovinama puni kase prodavaca. U Narodnoj banci tvrde da na gubitku nisu ni građani ni trgovci, jer se u konačnom obračunu sve izjednači.

Neću žvaku, hoću kusur - imate pravo da tražite, ali ako vam je račun sa decimalom, trgovci imaju pravo da zaokruže.

Odlukom Narodne banke Srbije iz 2007. godine krajnji obračuni u platnom prometu se zaokružuju u rasponu od 1 do 50 para -na 0 para, od 51 do 99 para - zaokružuje se na jedan dinar.

Prema računici Asocijacije potrošača, građani samo u prodavnicama na ovaj način izgube 180 miliona dinara godišnje.

"Ne zna se šta se dešava kada je 50 para, to je upravo ta zona koja može da izgeneriše taj iznos od toliko dinara koji su naši nevraćeni kusuri", kaže Dušan Uzelac sa portala Kamatica.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da u prodavnicama ima mnogo više cena koje se zaokružuju na više, nego onih koje se zaokružuju na niže.

"S tim u vezi, mi postavljamo pitanje šta se dešava sa tim novcem. To uopšte nisu beznačajne sume. Sve rasprodaje, akcije koje imate, uvek su izražena sa fiksnom cenom, plus zarez 84, 64 pare itd. To se uvek zaokružuje na višu cenu, znači na dinar", rekla je Vera Vida iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

A koliko građanima znači njihov dinar? Neki su nezadovoljni jer kako kažu, "niko živ nema sitno", pa umesto para dobijaju bombone i žvake. Kada su mušterije te koje nemaju sitno, onda im se zaokružuje na više.

Neki ostave sitan novac u prodavnici, jer od toga nemaju nikakvu korist.

U Narodnoj banci Srbije nisu razmišljali o promeni odluke o zaokruživanju cena. Smatraju da bi to bio neracionalan potez koji bi išao na štetu građana.

"Imajući u vidu ekonomski princip cenu koštanja kovanog novca 1, 5, 10, 50 para koji bi po našem proračunu koštao dva do tri dinara, i kupovnu moć jedne pare, smatramo da je to sasvim osnovano i realno da ne kujemo nešto što će otići da se ne vraća iz platnog prometa, a da ogromna sredstva trošite u krajnjem slučaju budžetskih korisnika za tako nešto", rekao je Nikola Reljić iz Narodne banke Srbije.

Pre nekoliko godina kasica je mogla da se puni kovanicama od 50 para i manje. Sada možete da štedite samo ako plaćate karticom, jer vam se tako naplaćuje tačan iznos. Oni koji je nemaju moraju da se pomire sa činjenicom da će nekad da budu na dobitku, a nekad na gubitku.

Nastavak na RTS...