Izvor: Politika, 27.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko vredi borski kombinat
Na to pitanje nema pravog odgovora izato ne može biti ni zakonite privatizacije – tvrdi dugogodišnji finansijski rukovodilac borske kompanije Ivan Kostov, u otvorenom pismu Skupštini Srbije
Bor – Dugogodišnji direktor za plan i ekonomiju poslovanja u borskom kombinatu bakra Ivan Kostov, naš poznati finansijski stručnjak, sada u penziji, ocenio je, pre gotovo godinu dana, u izjavi „Politici", da je strategija privatizacije borskog kombinata bakra nezakonito >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sročena i nezakonito usvojena i da štetu od takve prodaje moraju imati svi u našoj zemlji – od radnika do države. Kako je poznati stručnjak i predvideo, prvi tender je propao (rumunski „Kuprom" nije izabran za vlasnika), a raspisan je i novi tender kojim je utvrđeno da je austrijski A-tek ponudio više para za imovinu borske kompanije nego ruski „Bazni element".
Kostov idalje, kategoričko tvrdi da je aktuelna strategija privatizacije (po kojoj se izvodi i drugi tender) nezakonita i štetna. Ali, kako njegovo ranije obraćanje javnosti posredstvom „Politike" nikoga nije uzbudilo, niti bilo šta promenilo, Kostov je uputio otvoreno pismo Skupštini Srbije. Kategorički tvrdi da procena imovine borske kompanije nije izvršena na zakonit način, da nije utvrđena ni tačna vrednost duga bivšeg borskog giganta i, posebno tvrdi da su Pariski i Londonski klub poverilaca otpisali Boru zaduženja u deviznim kreditima, ali da država taj otpis „ne priznaje". Otuda, navodno, nema kapitala za akcije ili nadoknadu koje bi radnici i penzioneri Bora morali da dobiju od svog kolektiva, najstarijeg i godinama najmoćnijeg u Srbiji.
– Ako država želi da vam naplati čak i ono što vam je poverilac otpisao, sve to postaje nenormalno – navodi u otvorenom pismu republičkom parlamentu Ivan Kostov. – To se zapravo događa sa inostranim deviznim kreditima RTB Bor, koji su otpisani od strane Pariskog i Londonskog kluba poverilaca. Ali, taj otpis država Srbija ne prihvata. Ona se sada proglašava poveriocem, tvrdeći da su garancije za otpisane kredite dale likvidirane domaće banke. A te banke je upravo likvidirala država.
Suština je, veli Kostov, što su navodni eksperti konzorcijuma privatizacionih savetnika – koje je predvodio CAIB iz Austrije, a u kome su bili i Dlloitte, Harrisons i IMC – procenu imovine izvršili potpuno nezakonito i netačno, suprotno odredbama Zakona o privatizaciji. U prilog takvoj tvrdnji Kostov navodi preambulu Strategije u kojoj piše:
„Konzorcijum privatizacionih savetnika pripremio je ovaj dokument u svojstvu privatizacionog savetnika Agencije za privatizaciju. Dokument se zasniva na informacijama koje su dobijene od preduzeća u sastavu RTB Bor... i od potencijalnih investitora. Privatizacioni savetnik je preduzeo sve mere, uobičajene u ovakvim poslovima, da obezbedi tačnost pomenutih informacija, ali nije sprovodio nezavisnu procenu njihove pouzdanosti. Shodno tome, privatizacioni savetnik ne garantuje potpunost i tačnost informacija, niti snosi odgovornost za eventualne štete koje bi mogli imati korisnici ovog dokumenta".
-----------------------------------------------------------
Šta je otpisano
U medijima su objavljivane različite procene o dugovanju borske kompanije i o otpisanim potraživanjima. „Politika" je tako 21. septembra 2006. godine objavila dve procene o dugu borske kompanije. Po jednoj, Borani duguju 600 miliona, a po drugoj 77 miliona dolara!
Uoči raspisivanja tendera za izbor privatizacionog savetnika „Politika" je donela informaciju kako se „Vlada obavezala da će otpisati 76 odsto potraživanja borskom kombinatu po osnovu dugova ove kompanije državnim preduzećima". Navedeno je kako će „od 497 miliona dolara ukupnog duga Boranima biti otpisano 378 miliona dolara. Sve sa ciljem da se olakša privatizacija. (Četiri meseca kasnije ministar Predrag Bubalo izjavio je u Boru da je Vlada Srbije takvu odluku i donela).
Ali, i posle svih „otpisivanja", i dalje se (proizvoljno) tvrdi da Borski kombinat duguje više od 500 miliona dolara. Zato kompanija, navodno, nema kapitala i nema akcija za penzionere i zaposlene...
Stojan Todorović
[objavljeno: 28/01/2008]
