Izvor: Vostok.rs, 29.Avg.2013, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko su zemlje sveta zadužene?
29.08.2013. - G-20: Kako smanjiti javni dug?
Živimo u zanimljivom vremenu - globalna finansijska kriza se faktički završava. Ne očekuje se dalji pad u ekonomiji. Međutim, reći da je sada sve u redu, niko se još ne usuđuje - svetsku krizu je zamenila nova globalna depresija. Neki ekonomisti su je nazvali "trećom velikom depresijom".
Problem je u tome što su najrazvijenije zemlje sveta previše verovale u globalizaciju. Našavši se lice u lice sa krizom, nadali >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << su se da će im partneri u globalnoj ekonomiji pomoći. Računajući na to, one su preduzimale korake na koje teško da bi se usudile računajući samo na svoje snage. Najtipičniji primeri su Grčka i Kipar. Međutim, ove zemlje nisu jedine.
Dana je potrebno izaći iz postkrizisne rupe, ali nema novca. Tačnije ima, ali on neprestano odlazi u "crnu rupu". Rupu koja se zove javni dug.
Za većinu svetskih ekonomija, nakon berićetne 2005 - 2006, i, u principu, prihvatljive 2008 – 2009, u 2010 godini postaje aktuelno pitanje veličine nacionalnog duga. To je bila glavna tema na samitu G-20 održanom u Torontu u 2010. Tada su se zemlje učesnice samita saglasile da je od 2011. potrebno preduzimati mere za smanjenje budžetskih deficita (zadatak je bio da se do 2013 smanji budžetski deficit na pola). Takođe, tada je bilo odlučeno da se do 2016. godine stabilizuje obim spoljnog duga .
Danas je jasno da je to bio za mnoge suviše ambiciozan zadatak. Magazin The Economist podržava vrlo zanimljiv projekat "Sat svetskog duga" ( Pogledajte koja je država i koliko dužna). Prva cifra na stranici – brojač, pokazuje trenutnu veličinu svetskog duga. Za vreme pisanja teksta, veličina svetskog duga se povećala za 16 miliona dolara. Sada iznosi 41.856.219.878.216 dolara. Odnosno 41 bilion 856 milijardi 219 miliona 878 hiljada i 216 dolara. Ne, sad je i viši...
Na istom sajtu se može proučiti interaktivna karta, koja za svaku zemlju pokazuje dinamiku njenog državni dug od 2002. do danas. I ako ruski spoljni dug iznosi 8,2 % BDP-a - to zemljama osnivačima Evropske unije, SAD, Japanu, Kanadi ne cvetaju ruže. Tokom poslednjih nekoliko godina, veličina spoljnog duga u većini tih zemalja je prešla 80 %. Više-manje se drže samo Španija i SAD, čiji dugovi prelaze 75 % BDP-a.
Lider među Evropljanima po zaduženosti je Grčka, ali ni situacija u Velikoj Britaniji, Irskoj, pa ni Francuskoj, Italiji i Portugalu nije sjajna. Dug Japana iznosi 241% BDP-a. Drugi izbor, osim vođenja valutnog rata i igara na slabljenju jena za podsticanje sopstvene ekonomije, Japanci nemaju - još 2007 spoljni dug Japana je iznosio "samo" 169 % BDP-a .
Predlozi, koji se nalaze na dnevnom redu, ukazuju na to da će države voditi fiskalnu politiku, čija će gornja granica ( neželjena) spoljnog duga država na duži rok biti 90% BDP-a. Veruje se da je to maksimalna brojka, koja omogućava efikasno otplaćivanje javnog duga po tekućim parametrima zaduživanja i istovremeno omogućava potrebnu količinu resursa za rešavanje unutrašnjih problema država.
Ipak, ni ovo rešenje ne daje dovoljne garancije da je taj nivo dovoljan za izlazak iz depresije. Posebno imajući u vidu i druge negativne faktore, planirane za diskusiju na G-20, pre svega vezanu za neuspehe u valutnim ratovima. Predstavnici EU ( ona ulazi u G-20, kao i neke od vodećih zemalja u Evropi) će se zalagati za znatno pooštravanje mera. Za svoje članice, EU planira da ograniči javni dug na 60% BDP-a. Imajući u vidu trenutnu i projektovanu vrednost svojih dugova, zemlje EU očekuje težak put: povećanje poreza i smanjenje socijalnih programa. "Francuska verzija " bi se mogla početi primenjivati i u drugim zemljama, sa značajnim brojem ljudi koji žive od socijalne pomoći .
Ipak, rad na javnom dugu je apsolutno neophodan. Zato je Rusija i predložila da se pokrene ovo pitanje, bez čekanja 2016, određene kao referentna tačka po sporazumu iz 2010. Svet se neverovatno brzo menja.
Faktični bankrot Grčke i Kipra – samo je prvo zvono. To što je Rusija reagovala na ovo upozorenje, ukazuje na nivo odgovornosti Ruske Federacije, kao i igrača na svetskoj sceni.
Kiril Savicki,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
