Izvor: S media, 22.Sep.2009, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko smo dužni?
Već više od godinu dana svet se suočava sa najvećom ekonomskom krizom, još od 1929. godine. Posledice iste, u Srbiji su više nego evidentne ako se imaju u vidu brojna otpuštanja, protesti ili poskupljenja i znatno manja primanja. Istraživali smo, koliko su građani Srbije zaduženi i koliko redovno izmiruju svoje obaveze prema bankama.
U ovom trenutku, oko 5 miliona građana Srbije koristi kreditne kartice i čekove, a taj broj je neuporedivo manji ako se govori o kreditima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Ako se u obzir uzme jedan od kriterijuma po kojima se ocenjuje stepen zaduženosti u nekoj zemlji, a to je zaduženost po stanovniku, građani Srbije su najmanje zaduženi u Evropi, kaže za radio S generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, i napominje da su od nas daleko više zaduženi građani Bugarske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske.
Ako se kao parametar uzmu samo krediti koje koriste građani, ta kreditna zaduženost je oko 530-550 evra po stanovniku, što opet zavisi od kretanja kursa.
Taj dug je nešto veći ako se uzmu u obzir i zaduženja po čekovima ili kreditnim karticama i on iznosi oko 670 evra, pa Dugalić ističe da još uvek postoji mogućnost dodatnog zaduživanja velikog broja građana, što znači da nam još uvek ne preti ta vrsta dužničke krize.
Najpopularnje vrste kredita i kašnjenje pri vraćanju
Kroz podatke o tome koliko građani Srbije ovog trenutka duguju bankama, Dugalić nam je odgovorio i na to koje vrste kredita su trenutno najpopularnije.
Kako kaže, građani trenutno koriste oko 207 milijardi dinara stambenih kredita, gotovinskih 99 milijardi dinara, potrošačkih oko 46 milijardi i poljoprivrednih 23 milijarde dinara.
Naš sagovornik se ne slaže sa tezom da je sada teže doći do pozajmice,nego pre godinu dana i da su banke postale opreznije prilikom odobravanja krediata a uslovi oštriji.
Međutim ističe da je evidentan porast kašnjenja sa isplatom kredita u odnosu na proteklu godinu kada je on iznosio 1,5 % od ukupnog duga koji su građani imali kod banaka.
Sada je taj procenat 2,9% i to je još uvek visok nivo urednosti, ali poslednjih 7 ili 8 meseci postoji tendencija da se udeo od kašnjenja u plaćanju obaveza svakog meseca povećava za oko 1%.
U privredi je situacija nešto lošija, jer je taj udeo u kašnjenju plaćanja obaveza poslednjih meseci povećan na 9,7%.
Kreditni biro, prepreka ili usluga?
Dugalić je napomenuo da su građani u zabludi ako misle da je kreditni biro kriv za eventualno odbijanje banke da im da pozajmicu, jer je svrha ove institucije da bankama pruži informaciju o tome kakav je neko dužnik, koliko je zadužen i kako plaća svoje obaveze.
On je napomenuo i da su svi uslovi za izdavanje kredita jednaki za sve, bez obzira da li klijent živi u Beogradu ili nekom drugom gradu koji je privredno i finansijski znatno nerazvijeniji.
Ali ističe da kriterijumi banaka nisu isti za sve vrste kredita.
Tako se recimo banke u Srbiji najlakše odlučuju za odobravanje gotovinskih kredita, za koje je i sama procedura najjednostavnija, što znači da je osnovni uslov da ukupno kreditno opterećenje klijenta ne prelazi 30% od primanja koja ima, dok je obična menica jedino obezbeđenje kod gotovinskih kredita.
Uslovi za odobravanje stambenih kredita znatno su rigorozniji jer ukupna zaduženja ne smeju preći 50% primanja, ali je obezbeđenje u ovom slučaju hipoteka ili dva žiranta kao i još niz uslova koje svaka banka individualno postavlja.
A.B. i J.K.
