Izvor: BKTV News, 01.Okt.2013, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko nas koštaju banke: Kamate idu i do 54 odsto
Građani Srbije i dalje plaćaju paprene kamate za korišćenje dozvoljenog minusa i kreditnih kartica. Ove usluge sa kamatama od 24 do 54 odsto na godišnjem nivou najskuplje su u Evropi. Naš građanin u proseku plaća kamatu na prekoračenje po tekućem računu oko 35 odsto.
Za istu uslugu stanovnik Evorpske unije 7,90 odsto. Slična je situacija i sa kreditnim karticama.
ČEKOVI
Siromašniji građani, koji ne mogu da dobiju kreditne kartice, u svojim bankama podižu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << čekove, kojima plaćaju robu i usluge. Podaci UBS, međutim, pokazuju da broj čekova iz godine u godinu raste, što znači da ih koriste i imućniji građani, jer se na odloženo plaćanje ne zaračunava kamata. Tako je prošle godine u opticaju bilo 8,5 miliona čekova.Našim građanima najbitnije je da do novca dođu što pre, a za to najjednostavniji način da zatraže dozvoljeni minus ili kreditnu karticu.
Bankari tvrde da su ove usluge skupe zato što se odobravaju veoma brzo i sa malim brojem dokumenata. S druge strane, kako kažu, to su dinarske usluge koje imaju visoku cenu jer je kamata po kojoj se oni zadužuju, da bi plasirali novac, oko 12 odsto. Na to dodaju svoje troškove i troškove rizika. Kada se sve sračuna, to iznosi i četiri puta više od osnovne cene po kojoj se banke zaduže.
Kolika je njihova zarada samo na dozvoljenom minusu pokazuje primer da ukoliko neko koristi ovu pozajmicu od 50.000 u punom iznosu samo mesec dana, za to će platiti 1.300 dinara, a ako zaduženje traje čitave godine, kamata će biti celih 15.000 dinara. Pri tome građanin i dalje banci duguje 50.000 dinara.
Građani se sve više odlučuju i za korišćenje kreditnih kartica koje bi po pravilu trebalo da se upotrebe za plaćanje robe i usluga. Istraživanje je, međutim, pokazalo da se samo nepunih 10 odsto plastičnog novca iskoristi za kupovinu hrane i pića, a čak 30 odsto za podizanje gotovine.
Izvor: Kamatica
Tweet
.jpg)
