Izvor: B92, 28.Avg.2009, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta zdravlje u Srbiji?
Beograd -- Polovina fonda za zdravstvo odlazi na plate, a gubicima zdravstvenih ustanova doprinose zaposleni mimo plana i potrošnja mimo ugovora.
Srbija godišnje izdvaja za zdravstvo od šest do osam procenata društvenog kolača, što je nešto više nego u novim članicama i manje nego u staroj Evropi. Iako je od 2000. godine državni fond zdravstva realno povećan za 23 odsto, a budžet Ministarstva zdravlja gotovo udvostručen, zdravstvo se uprkos boljitku u poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << devet godina i dalje doživljava kao crna rupa javnog sektora.
Jer, od lanjskih 170,7 milijardi (ovogodišnji planirani prihodi su 193 milijarde dinara) uplaćenih u fond (puni se 70 odsto doprinosima na plate zaposlenih i 23 odsto doprinosima na prinadležnosti štićenika Fonda PIO i Nacionalne službe zapošljavanja) najviše pojedu zarade 104.000 (od ukupno više od 108.000) zaposlenih u zdravstvu čije su plate ugovorene sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.
Kad se uporede prihodi i rashodi u 2008. pojedinačno, po vrsti zdravstvenih ustanova (od apoteka, preko domova zdravlja, bolnica kliničkih centara, do zavoda za javno zdravlje), najveći deficit u poslovanju iskazale su specijalne bolnice, zavodi i domovi zdravlja.
Veći broj zaposlenih i nenamensko trošenje novca su najveći razlozi za minus u zdravstvenom sektoru
Po rečima pomoćnika ministra Zorice Pavlović, razlozi za minus navedenih ustanova jesu veći broj zaposlenih (od četiri do 25 odsto) od broja ugovorenih radnika sa RZZO, neodgovarajuća struktura i prostorni raspored medicinskog osoblja (što iziskuje novo zapošljavanje, iako ih je ukupno dovoljno), čak 38 odsto preko normativa zaposlenih nemedicinskih radnika, nedovoljni sopstveni prihodi ovih ustanova i nenamensko trošenje sredstava ugovorenih sa Zavodom za plate zaposlenih i materijalne troškove (prelivanje ugovorenih sredstava za namene koje nisu ugovorene).
Svetska banka je, uz ključne preporuke za reformu srpskog zdravstva –promenu načina finansiranja zdravstvenih ustanova i rešavanjepitanja prekobrojnih, radi uštede –sugerisala i smanjenje plata iz fonda lekarima koji (legalno) obavljaju privatnu praksu.
Povećanje prihoda moglo bi se postići i izdavanjem (ili zatvaranjem) neiskorišćenog prostora u opštinskim zdravstvenim ustanovama. Uz doslednu i strogu primenu pravila o javnim nabavkama, suzbijanje svih oblika korupcije i neracionalne nabavke i potrošnje, uštedelobi sei na troškovima poput energenata, lekova, ugradnog materijala, implantata, pomagala i smanjili izdaci koji sada, prema podacima RZZO pojedu 38 odstonovca iz kase državnog novca.
Lek za lekove i bolovanja
Srbija prema podacima Svetske banke, u jednom uspeva: da obuzda porast farmaceutske potrošnje kroz korišćenje referentnih cena, upravljanje pozitivnim listama lekova i korišćenje participacije kako bi se ograničila potražnja. Kao rezultat, potrošnja za lekove iznosi oko 11 odsto rashoda fonda. Ove godine je zapaženo povećanje broja izdatih recepata za oko 10 odsto, a istraga je pokazala da su neki lekari zloupotrebljavali pečat i propisivali lekove onima kojima tonije trebalo. Sad ostaje ono najteže – da ih neko kazni. Međutim, na bolovanja, uprkos smanjenju za oko 30 procenata u poslednje četiri godine, odlazi oko četiri procenta novca iz fondovske kase. Fond je dužan da ovu beneficiju obezbedi svim svojim korisnicima, ali postoji mišljenje da je sistem previše darežljiv i da se zloupotrebljava.
Analitičari Svetske banke predlažu i ekonomisanje prilikom korišćenja skupe tehnologije. To bi se moglo sprovesti tako što bi se najsofisticiranije medicinske tehnologije ostavljale za tercijarnu zaštitu i specijalizovane bolnice uz pravilan sistem uputa, kako bi se obezbedilo da pacijenti kojima je to zaista potrebno i koriste tu tehnologiju.
Možda su to naizgled pojedinačno sitni procenti uštede, ali reč je o milijardama, koje bi uz ključnu promenu finansiranja medicinskih ustanova, mogle doneti krupne uštede i, što je najvažnije, bolji kvalitet usluga.
Ako se odbaci budžetsko finansiranje zdravstva kao opasna varijanta i ostane li se na obaveznom osiguranju (uz sve veće uvođenje dopunskog), racionalizacija je jedino rešenje. I bez većeg sužavanja zakonskih prava pacijenata.
I naravno uz nalaženje mehanizma da se unapred otklone rizici koje nose predloženi sistema finansiranja – po pacijentu u primarnoj zaštiti i po učinku, odnosno srodnim dijagnostičkim grupama na višim nivoima. Da se ne dogodi da domovi zdravlja krenu da „pumpaju količinu usluga koje pružaju” ili da pacijente zrele za bolničko lečenje ne zadržavaju u svojim ambulantama, samo da bi ubrali veću glavarinu.
.jpg)
