Izvor: Danas, 30.Okt.2014, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta štednja
Beograd - Hoće li smanjivanje javne potrošnje dovesti do smanjivanja budžetskog deficita i javnog duga ili se može dogoditi sasvim suprotno - da budžetski deficit i javni dug budu veći nego pre predloženih mera?
Dvojica ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda objavila su rad 2013. godine i ukazali da su ranije pretpostavke o uticaju pada javne potrošnje na smanjene stope rasta, takozvanog fiskalnog muliplikatora, bile pogrešne. Umesto kalkulacije da će potrošnja koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se smanji za jedan odsto izazvati pad bruto društvenog proizvoda za 0,5 odsto, stvarno smanjenje BDP-a kreće se od 0,9 do čak 1,7 procenata.
Ove tvrdnje potkrepili su analizama podataka iz četiri zemlje koje su u periodu od 2007. do 2013. primenjivale mere fiskalnog prilagođavanja. Podaci su porazni, pa je samo u Irskoj, koja je do pre pet-šest godina imala impresivnu stopu rasta, od skromnog budžetskog suficita od 0,2 odsto u 2007. prošle godine ubeIežila je minus od 7,2. Pri tom, stopa nezaposlenosti porasla je sa 4,7 na 13,1 odsto, javni dug je sa 24,9 dostigao 123,7 odsto BDP-a a sama stopa rasta BDP-a je sa početnih pet procenata spala na minus 0,3 odsto. Drugim rečima, zemlja je primenjujući mere drastične štednje dospela u recesiju. Slični su i podaci za Grčku, Španiju i Italiju.
To je potvrdio i nobelovac Džozef Stiglic, koji je u svom govoru pred italijanskim kongresmenima u septembru ove godine zaključio da su „zemlje koje su usvojile najoštrije mere štednje, imale su najgore rezultate.
- To je bio i predvidljiv ishod. Ako BDP pada i fiskalni prihodi se redukuju tako da to može samo da pogorša dužničku poziciju država. Danas je problem slaba tražnja, a ne ponuda. Pogrešne strukturne reforme kroz smanjivanje plata ili slabljenje socijalnih amortizera, smanjiće agregatnu tražnju, sa očiglednim posledicama na zaposlenost i dinamiku ekonomskog oporavka. Šest godina posle početka globalne krize, mnoge evropske zemlje nisu suočene sa recesijom već depresijom. U njima je BDP po stanovniku niži nego 2008. godine - objasnio je Stiglic.
Kako mi prolazimo u tom kontekstu? Povećali smo stope PDV-a, uveli solidarni porez, najavili štednju na svim nivoima a za rezultat smo imali pad BDP-a, povećanje javnog duga i budžetskog deficita. Restriktivna monetarna i budžetska politika najkraći su put u ekonomski kolaps. Izgleda da je pogubne posledice ovih mera shvatio i ministar finansija, jer nam je pre dva dana obelodanio koji će epitaf stajati na spomeniku mrtve privrede. „Nema te tražnje koja može pomoći ovakvoj privredi“, rekao je. A ko će onda, ministre, pomoći državi?
Autor je predsednik Komore malih i srednjih preduzeća
