Izvor: Blic, 07.Mar.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta novi bubreg, srce ili jetra?
Transplantaciju bubrega u Srbiji trenutno čeka oko 3.500 pacijenata: svaki četvrti od njih umreće na dijalizi. Presađivanje srca čeka još tridesetak, a novu jetru oko 200 ljudi. Zbog nedostatka donatora, međutim, mali su izgledi da će organ i dobiti, čak i sa Zapada gde RZZO godišnje za transplantacije izdvoji više od 150 miliona dinara, što je dovoljno za 12 transplantacija jetre u Italiji.
S tom spoznajom Branislav iz Beograda već dvadeset godina odlazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na dijalizu, pitajući se pri svakoj da li mu je i poslednja. Iako je odavno na listi za dobijanje bubrega, nikad ga neće dobiti, jer je čekajući postao prestar i previše bolestan za transplantaciju. Izgledi nisu ništa veći ni za ostale pacijente, jer skoro polovina bolesnika na listi čekanja za presađivanje organa provede više od nekoliko godina, dok druga polovina čeka više od deset godina.
Troškove transplantacije i dijalize u Srbiji snosi Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Zavod, međutim, ne plaća usluge ponaosob, već zdravstvenim ustanovama godišnje odobrava budžet kojim ustanova treba da plati i troškove transplantacija, ali i troškove potrošnog materijala, struje, vode...
Prosečna cena transplantacije bubrega na VMA je oko petnaest hiljada evra. Nova jetra košta između četrdeset i pedeset hiljada evra, a novo srce (koje je u Srbiji poslednji put transplantirano pre nekoliko godina) i do pola miliona evra. To su legalne cene celog postupka. Spekuliše se da bubreg na crnom tržištu u Srbiji stoji oko 30.000 evra, ali doktori u Srbiji odbacuju mogućnost crnog tržišta. Cene u inostranstvu su nekoliko puta veće. U Londonu, recimo, transplantacija jetre je oko 350.000 evra, a bubrega i do 50.000 evra.
RZZO za lečenje u inostranstvu godišnje izdvoji oko 200 miliona dinara, od čega se tri četvrtine odnosi na transplantacije.
U 90 odsto slučajeva transplantacije se obave u Italiji, gde je RZZO prošle godine poslao nekoliko pacijenata, uglavnom dece, na transplantaciju različitih organa.
Transplantacije jetre u Italiji, koja uključuje putne troškove za pacijenta i pratioca i dnevnice za 30 dana, košta 126.000 evra, koliko otprilike i transplantacija koštane srži.
Transplantacija bubrega staje 70.000-80.000 evra.
"Plaćanje obavljamo na dva načina, efektivom i pomoću obrasca MOD 8 koji je osnov međunarodnog sporazuma sa Italijom. Na tom izveštaju, koji se koristi isključivo za plaćanje troškova italijanskim bolnicama, evidentiraju se svi troškovi u određenom periodu koji idu na teret RZZO", kaže za "Novac" Radomir Cerović iz RZZO.
Kako saznajemo, pacijente iz Srbije prihvata i državna bolnica u Moskvi, gde je u prethodnih nekoliko godina po bubreg otišlo dvadesetak pacijenta, transplantacije su obavljane po ceni od 40.000 do 50.000 evra.
S druge strane, broj organa koji se sakupi u Srbiji od umrlih donatora premalen je da bi se najduža lista čekanja, ona za bubreg, počela smanjivati. U Srbiji se godišnje uradi između pedeset i sto transplantacija bubrega sa umrlih donatora, a procenjuje se da bi broj bolesnika na listi počeo da se smanjuje kada bi godišnje bilo rađeno između 400 i 500 transplantacija.
Rajko Hrvačević, član Komisije za transplantaciju pri Ministarstvu zdravlja, kaže da 60-70 odsto od ukupno 3.500 bolesnika na dijalizi ima indikaciju za presađivanje bubrega. "Broj na listi je značajno manji jer su ljudi svesni da stavljanje na listu često podrazumeva i neprijatne pretrage, ali i da čekanje nema mnogo smisla. Osim toga, na transplantaciju u Srbiji se čeka više od deset godina, prosek u Španiji i Austriji je dve-pet, a u Americi četiri-pet godina", kaže Hrvačević za "Novac".
Problem je što svake godine na dijalizu dođe oko 500 novih bolesnika, a da između deset i dvadeset odsto njih godišnje umre. Godišnja smrtnost na dijalizi je 10-24 odsto, evropski prosek je deset procenata, a američki 24 odsto. To zavisi od dužine dijalize, u Japanu je, recimo, najmanja smrtnost jer ljudi idu na dijalizu tri puta nedeljno po pet do šest sati. U Americi dijaliza traje 2,5 sati, tri puta nedeljno.
Karakteristično za transplantacije u Srbiji jeste to da se transplantira samo oko 20 odsto organa od umrlih donatora, a da je čak 80 odsto organa sa živog davaoca, bliskog rođaka ili supružnika. U razvijenim zemljama
Cenovnik
Organ, Cenovnik (u EUR)
Bubreg: 15.000
Jetra: 40.000-50.000
Srce: 400.000-500.000
*Izvor: Novac, Rajko Hrvačević
situacija je obrnuta, pa se broj transplantacija sa umrlih donatora kreće između 70 i 80 odsto, a ostalo su transplantacije sa živih davalaca.
Srbija na milion stanovnika godišnje ima manje od jednog davaoca, Hrvatska ima 12 donatora na miliona stanovnika, Nemačka 15-20, Austrija 20-25. Španija koja ima najbolje svetske rezultate u prikupljanju organa ima čak 35 donatora na milion stanovnika, te se na transplantaciju čeka od nekoliko nedelje do nekoliko meseci.
Od pomoći bi mogao biti novi zakon o transplantaciji tkiva i organa, koji je trenutno na javnoj raspravi. Kako saznajemo, za dva-tri meseca treba da ide u Skupštinu, a u najgorem slučaju biće usvojen do kraja godine.
Tako će prvi put biti organizovan tim za koordinaciju aktivnosti oko transplantacije: od organizacije, preko utvrđivanja moždane smrti, do prikupljanja organa, transplantacije, pravljenja lista čekanja, medijske promocije.
Gde se rade transplantacije?
Transplantacija bubrega danas se radi u Kliničkom centru Novi Sad, Nefrološkoj klinici u Kliničkom centru Srbije, Vojnomedicinskoj akademiji, Kliničkom centru u Nišu i u beogradskoj bolnici u Tiršovoj za decu. Transplantacije jetre rade se na VMA, u Kliničkom centru Novi Sad i KBC Srbija gde je prva transplantacija urađena u avgustu 2008. godine. Prva transplantacija jetre u Srbiji urađena je pre trinaest godina na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Do 2003. godine, kada su zbog nedostatka organa obustavljene transplantacije, ukupno je urađeno osamnaest transplantacija. U Srbiji je ukupno urađeno osam transplantacija srca. Jedna je urađena u Sremskoj Kamenici, a sedam na Institutu Dedinje. Zbog nedostatka organa, nijedna transplantacija srca nije urađena poslednjih sedam godina. Transplantacija koštane srži se radi na VMA i u Institutu za hematologiju za odrasle i Institutu za majku i dete za decu. Transplantacije ove vrste se rade samo sa užeg člana porodice i iz baze donora koja broji oko 700 ljudi.
U Pakistanu bubreg kupilo 20 Crnogoraca
Godišnje se u svetu uradi između pet i osam hiljada ilegalnih transplantacija, najviše u siromašnim zemljama gde ljudi prodaju organ i za nekoliko hiljada evra. Dva mladića sa Kosova pre godinu i po dana su po bubreg išli u Indiju i Pakistan, gde su ih transplantacije koštale po 12.000 evra. Jedan od njih je umro od komplikacija, a drugi je jedva preživeo. Ranije je odlazaka u Indiju i Pakistan bilo daleko više, a pacijenti su uglavnom bili iz Albanije i sa Kosova i Metohije. „To su ilegalne operacije, rade se neprofesionalno, a pacijenti neretko dobijaju i sidu", kaže naš izvor. Prema pisanju jednog crnogorskog dnevnika, samo prošle godine u Pakistan je po bubreg otišlo 20 Crnogoraca, a uspešno su izlečena tri pacijenta. Njihovi ukupni troškovi, put, operacija i organ koštali su ukupno oko 30.000 evra.
