Izvor: Politika, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je "težak" Milan Beko
Tokom oštrog političkog sukoba Miroslava Miškovića i Čedomira Jovanovića, pomenuto je ime Milana Beka, moćnog poslovnog čoveka i bivšeg ministra u vladi Mirka Marjanovića. Ali, kada se krene tragom glasina da je reč o jednom od najvećih gazda Srbije, onda je otkrivanje težine njegovog bogatstva praktično, nemoguća misija. Beko nije izuzetak. Koliko su teški najveći igrači srpskog biznisa, saznajemo kada američki magazini "Forbs" ili poljski "Vprost" objave listu najbogatijih biznismena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Evropi i svetu. Ako običan građanin želi da otkrije ko je vlasnik neke kompanije ili hoće da sazna korporacijske finansijske izveštaje o poslovanju, kao i poreske izdatke, mora da angažuje najmerodavnije finansijske stručnjake, policiju ili privatne detektive.
Međutim, i u toj istrazi može doći do nesporazuma: tako se u Agenciji za privredne registre može pronaći finaansijski izveštaj za 2.006. godinu bilo koje firme, čak i "Delta holdinga", dok je u pojedinim državnim organima – službena tajna!
A neke ekonomske institucije i ne znaju da klikom dugmeta na kompjuterskoj tastaturi mogu doći do tih podataka. Kada je Dijana Marković–Bajalović govorila o eventualnoj kazni za "Deltin" monopol, ona je, recimo, rekla da ne zna koji su godišnji prihodi "Delta holdinga".
Otuda i pitanje: Da li javnost ima pravo na dostupnost tih informacija i zašto mu je put do njih toliko težak? U Agenciji za privredne registre mogućnost da se otkrije ko su vlasnici najvećih srpskih firmi teoretski postoji, ali se, u praksi, bez matičnog broja vlasnika, kao i pretragom imena, ne mogu dobiti pouzdani podaci.
Tako se, recimo, za Milana Beka u javnosti već godinama spekuliše da se kao vlasnik krije iza nekoliko kompanija. Prema internet-pretrazi zvaničnog sajta Agencije za privredne registre on nije vlasnik nijedne firme. Bez njegovog matičnog broja u arhivi privrednog registra nije moguće pronaći firme čiji je on osnivač. Na sajtu srpskog poslovnog kluba "Privrednik", čiji je član biznismen Milan Beko, pored njegovog imena stoji firma "Laderna" sa sedištem u Ulici kralja Petra br. 44 u Beogradu. Međutim, u bazi podataka Agencije za privredne registre piše da je osnivač te firme "Laderna internešenel" iz Holandije, da je firma osnovana 7. aprila 2006. godine i da je njen direktor Goran Mrđa, a kao zastupnik je naveden Nikola Stojaković. Bivši ministar za privatizaciju u vladi Mirka Marjanovića nigde se ne pominje.
Lice pod imenom Milan Beko u privrednom registru navedeno je samo kao jedno od 30 osnivača privrednog društva Stambena zadruga "Izgradnja G" sa sedištem u Šidu. Ovaj podatak, izvučen samo na osnovu imena i prezimena, može se uzeti sasvim uslovno, kažu u Agenciji. Da bi se, naime, tačno saznalo koje su firme u vlasništvu nekog fizičkog lica potrebno je ipak priložiti njegov Jedinstven matični broj (JMB). Osim toga u bazi podataka postoji dvanaest osoba koje se takođe prezivaju Beko, tako da ovakva pretraga, po svemu sudeći, nije najpouzdaniji izvor informacija.
Uostalom, u javnim knjigama se ime Caneta Subotića ne vezuje ni uz jednu firmu, iako je u javnosti on poznat kao vlasnik "Future plus".
Svaki građanin, dakle, može Agenciji za privredne registre da podnese zahtev za uvid u bazu podataka. U roku od pet minuta dobiće izvod bilo koje preduzetničke organizacije ili privrednog društva, ali ako želi da proveri iza kojih firmi stoji neko fizičko lice treba da priloži i matični broj osobe koja ga zanima.
Ukoliko je vlasnik privrednog društva neko drugo preduzeće, a osnivač tog preduzeća je fizičko lice, njegov identitet se ne može utvrditi u bazi podataka Agencije za privredne registre. Ali zato, na osnovu Zakona o pranju novca, Narodna banka Srbije (NBS) može utvrditi ko uistinu stoji iza tog preduzeća.
Internet pretraga Centralnog registra hartija od vrednosti moguća je preko imena i matičnog broja firme, tako da se samo "pešačkim putem" može dobiti vlasnička struktura nekog preduzeća. Idući tragopm svih insinuacija kojima je ime Milana Beka vezivano za različita preduzeća, na sajtu ove nadležne institucije, od njega nema ni traga ni glasa. Iako berzanskom čaršijom struji informacija da je Beko jedan od akcionara jedne velike banke, potraga je bila uzaludna.
Od maja ove godine, Narodna banka Srbije objavljuje osnovne podatke iz finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike. Tako su na sajtu centralne banke građanima dostupni podaci o ukupnoj aktivi, osnovnom kapitalu, poslovnim prihodima, neto rezultatu i broju zaposlenih. Do njih se dolazi malo teže, jer se nijedan od ovih podataka ne može proveriti bez matičnog ili Poreskog identifikacionog broja (PIB). Pre nego što znatiželjni korisnici bace pogled na detalje iz finansijskog izveštaja, neophodno je da "pročešljaju" Jedinstveni registar računa. Preko naziva firme, osim matičnog broja pojaviće se i podaci o PIB-u, zatim da li je preduzeće u platnom prometu i kod koje banke ima otvoren ili blokiran račun. Tek posle te pretrage, i uz matični broj, građani mogu da pristupe podacima iz finansijskog izveštaja neke firme.
U centru za bonitet NBS mogu se dobiti informacije o kompanijama i njihovi finansijski izveštaji, ali se ta usluga plaća. U svetu postoji takozvani softver blumberg, preko koga su informacije o bilansima kompanija dostupni javnosti. Taj softver pored poslovnih ljudi koriste i američki univerziteti radi istraživanja.
Prema zakonu, podaci koji se nalaze u Poreskoj upravi vode se kao službena tajna. Član sedam Zakona o poreskoj upravi i poreskoj administraciji kaže da se pod službenom tajnom smatra svaki dokument, informacija, podatak ili druge činjenice o poreskim objektima do kojih su došla službena lica. Ove informacije se u Poreskoj upravi mogu naći samo uz pismenu saglasnost poreskog obveznika.
[objavljeno: ]
