Izvor: B92, 22.Apr.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko Srbija dobija padom dolara?
Beograd -- Spoljni dug Srbije od oko 27 milijardi dolara, preračunat u evre iznosi 17,8 milijardi evra. Više od tri četvrtine spoljnog duga je u evrima, a tek petina u dolarima.
Građani, međutim, ne mogu da se zaduže u dolarima, jer kredita indeksiranih u američkoj valuti u ponudi nema
Pad američkog dolara ide na ruku Srbiji jer su domaći devizni prilivi uglavnom u evrima, kaže ekonomista Goran Nikolić i dodaje da je krajem prošle godine 75 odsto spoljnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << duga bio u evrima, 14 odsto u dolarima, a po pet odsto u specijalnim pravima vučenja i dinarima.
„Udeo dolara u spoljnom dugu je mnogo opao. Većina našeg duga prema Svetskoj banci i Pariskom klubu je u dolarima, dok se u poslednjih pet godina povećao dug preduzeća i banaka u evrima”, navodi Nikolić i dodaje da je na kraju 2001. godine jedan evro vredeo 0,93 dolara, krajem prošle godine 1,47 dolara, a trenutno 1,59 dolara.
Realna vrednost dinara prema korpi valuta (koju 70 odsto čini evro, a 30 odsto dolar) u odnosu na kraj 2000. krajem prošle godine bila je precenjena za čak 99,4 odsto, ukazuje ekonomista Mlađen Kovačević, dodajući da to stimuliše srpska preduzeća i stanovništvo da se olako zadužuju.
„Jedan od razloga ogromnog rasta našeg spoljnog duga, ali i zaduživanja stanovništva u zemlji, jeste izuzetno niska vrednost stranih valuta. Kada građani uzmu kredit uz valutnu klauzulu i nižu kamatu, misle da neće biti problem da ga vrate, pogotovo što znaju da dolar sada vredi oko 16 dinara manje nego krajem 2001. godine”, kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima, oni koji su se pre sedam godina zadužili u dolarima, a u manjoj meri i u evrima, zaista su dobro prošli, naročito ako su im dinarska primanja realno znatno porasla.
„Deo privrede se ubrzano zadužuje u inostranstvu, jer je valutni kurs stimulativan i bilo bi to lepo, kada bi moglo duže da traje”, navodi on, ističući da će nevolje nastati kada se „skrckaju” sve devize od privatizacije i kada zemlja dođe u situaciju da više vraća nego što bude mogla da se zaduži u inostranstvu.
Prošle godine Srbija se zadužila oko osam milijardi dolara, najviše preduzeća i banke. Od tog iznosa, nakon vraćanja dugova, ostalo je 4,2 milijarde dolara, a kada se tome doda kratkoročno zaduživanje od 720 miliona dolara, novi dug u 2007. ukupno je dostigao gotovo pet milijardi dolara.
S druge strane, od prodaje preduzeća lane smo ostvarili 2,19 milijardi dolara, portfolio investicije su iznosile 911 milion dolara (od kupovine akcija domaćih preduzeća), a po osnovu doznaka naših ljudi iz inostranstva u Srbiju je stiglo još četiri milijarde dolara. Tako se u zemlju ukupno slilo neto 10,7 milijardi, što je uslovilo veliku ponudu deviza i pad njihove vrednosti izražene u dinarima, objašnjava Kovačević.
Pad vrednosti stranih valuta usporavao je rast inflacije, a stanovništvo i preduzeća su kupovala stranu robu po vrlo povoljnim cenama izraženo u dinarima. Ali, uprkos tome, ističe Kovačević, negativni efekti su veći. Domaća roba se sve teže prodaje, pa je trgovinski deficit premašio 9,5 milijardi dolara, a broj zaposlenih se od 2000. godine smanjio za 250.000.
Pored toga, umesto visokog suficita u razmeni usluga, u poslednje tri godine i u ovom delu spoljne trgovine beležimo deficit, a zbog sve isplativijeg uvoza, guši se i domaća poljoprivredna proizvodnja.
