Izvor: Politika, 21.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko Srbija dobija padom dolara
Spoljni dug od oko 27 milijardi dolara, kada se preračuna u evre, sada iznosi „samo” 17,8 milijardi evra
Za poslednjih sedam godina najbolje je prošao onaj ko se zadužio u dolarima, iako je kamatna stopa na kredite u toj valuti bila najviša. Dolar je pre sedam godina vredeo 70 dinara, a danas 51 dinar, rekao je juče Radovan Jelašić, guverner NBS. Naši građani se ne zadužuju u dolarima, jer kredita indeksiranih u toj valuti nema, ali zato Srbija ima deo deviznog duga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u „zelenim” novčanicama, pa pad vrednosti dolara u odnosu na evro donekle olakšava naše dužničko breme.
Doduše, više od tri četvrtine spoljnog duga Srbije je u evrima, a tek petina u dolarima.
Ipak, pad američkog dolara ide nam naruku, jer su naši devizni prilivi uglavnom u evrima. Kako kaže analitičar Goran Nikolić, spoljni dug od oko 27 milijardi dolara, kada se preračuna u evre, sada iznosi „samo” 17,8 milijardi evra. Pre pet godina u valutnoj strukturi srpskog spoljnog duga američka i evropska valuta su bile gotovo podjednako zastupljene. Krajem prošle godine, precizira naš sagovornik, 75 odsto našeg spoljnog duga bio je u evrima, 14 odsto u dolarima, pet odsto u u specijalnim pravima vučenja i isto toliko procenata u dinarima.
– Udeo dolara u spoljnom dugu je mnogo opao. Većina našeg duga prema Svetskoj banci i Pariskom klubu je u dolarima, dok se u poslednjih pet godina povećao dug preduzeća i banaka u evrima – napominje Nikolić, navodeći da je na kraju 2001. jedan evro vredeo 0,93 dolara, krajem prošle godine 1,47 dolara, a sada 1,59 dolara.
Realna vrednost dinara prema korpi valuta (koju 70 odsto čini evro, a 30 odsto dolar) u odnosu na kraj 2000. krajem prošle godine bila je precenjena za čak 99,4 odsto, ukazuje dr Mlađen Kovačević. To stimuliše srpska preduzeća i stanovništvo da se olako zadužuju.
– Jedan od razloga ogromnog rasta našeg spoljnog duga, ali i zaduživanja stanovništva u zemlji, jeste izuzetno niska vrednost stranih valuta. Kada građani uzmu kredit uz valutnu klauzulu i nižu kamatu, misle „nije problem da ga vratim”, a pogotovo što znaju da dolar sada vredi oko 16 dinara manje nego krajem 2001. godine (tada je vredeo 67,67 dinara, a sada 50,69 dinara) – kaže Kovačević.
Ko se zadužio pre sedam godina u dolarima, a u manjoj meri i u evrima, zaista je prošao dobro, veli ovaj ekonomista. Pogotovo ako su mu dinarska primanja realno znatno porasla. Deo privrede se ubrzano zadužuje u inostranstvu, jer je valutni kurs stimulativan i „bilo bi to lepo, kada bi moglo duže da traje”. Kovačević je, međutim, uveren da će nevolje nastati kada se „skrckaju” sve devize od privatizacije i kada dođemo u situaciju da više vraćamo nego nego što budemo mogli da se zadužujemo u inostranstvu.
Prošle godine se Srbija zadužila oko osam milijardi dolara, najviše preduzeća i banke. Od tog iznosa, nakon vraćanja dugova, ostalo je 4,2 milijarde dolara, a kada se tome doda kratkoročno zaduživanje od 720 miliona dolara, novi dug u 2007. ukupno je dostigao gotovo pet milijardi dolara.
S druge strane, od prodaje preduzeća lane smo ostvarili 2,19 milijardi dolara, portfolio investicije su iznosile 911 milion dolara (od kupovine akcija domaćih preduzeća), a po osnovu doznaka naših ljudi iz inostranstva u Srbiju je stiglo još 4,08 milijardi, dolara. Tako se u zemlju ukupno slilo neto 10,7 milijardi, što je uslovilo veliku ponudu deviza i pad njihove vrednosti izražene u dinarima, objašnjava Kovačević.
Pad vrednosti stranih valuta usporavao je rast inflacije, a stanovništvo i preduzeća su kupovala stranu robu po vrlo povoljnim cenama izraženo u dinarima. Ali, uprkos tome, ističe Kovačević, negativni efekti su veći. Domaća roba se sve teže prodaje, pa je trgovinski deficit premašio 9,5 milijardi dolara, a broj zaposlenih se od 2000. godine smanjio za 250.000.
Pored toga, umesto visokog suficita u razmeni usluga, u poslednje tri godine i u ovom delu spoljne trgovine beležimo deficit, a zbog sve isplativijeg uvoza, guši se i domaća poljoprivredna proizvodnja.
Biserka Dumić
[objavljeno: 22/04/2008]
