Izvor: S media, 04.Jun.2011, 18:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolika je “mala šteta”?
Za takozvane “male štete”, za koje se ne zove policija na uviđaj već je predviđeno da se rešavaju preko Evropskog izveštaja, po Zakonu o obaveznim osiguranjima maksimalna odšteta je 500 evra. Ipak, ako je realna šteta veća, na sudu se može “izgurati” i do 2000!
Desio se sudar, nije bilo povređenih pa ni policija nije morala da izlazi na uviđaj, učesnici su se dogovorili ko je kriv, uredno popunili Evropski izveštaj o nezgodi, zabeležili koja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su oštećenja na automobilu i onda je oštećeni vlasnik otišao u osiguravajuću kuću da naplati štetu. Tamo ga je čekalo neprijatno iznenađenje: iako je šteta bila veća od 500 evra, to je bio maksimalni iznos koji su mogli da mu isplate. Mogao je da uzme šta mu se nudi, ili da presavije tabak i pokuša da svoj novac dobije na sudu. Ako se odluči za sud, morao bi da angažuje advokata, pozove svedoke (ako ih je bilo), nađe vozača koji ga je udario, pozove policiju, izlazi na nekoliko ročišta… na kraju bi sud presudio u njegovu korist, a osiguravač bi mu isplatio naknadu u iznosu do 2.000 evra.
Uplatite osiguranje pred put
Gotovo da je epilog svakog grebanja, te manjih oštećenja branika i krila na skupljem automobilu ovakav u poslednjih 19 meseci, otkad je po Zakonu uvedena obaveza popunjavanja Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi u slučaju malih šteta bez ljudskih žrtava, i otkada za takve slučajeve policija ne izlazi na uviđaj. Razlog ovim peripretijama je to što se osiguravači pridržavaju „svog“ zakona - o obaveznom osiguranju, koji garantuje isplatu male štete do 500 evra. Oštećeni koji traži više na sudu, pak, dobija spor jer u Krivičnom zakonu postoji odredba da vozač koji ga je udario treba da plati do 2.000 evra zbog ugrožavanja saobraćaja, objašnjava za “Sve o osiguranju” Dragan Mišović, šef službe za motorna vozila u Viner Štediše osiguranju. „Ta odredba ne može biti osnova za naknadu po Evropskom izveštaju jer se njome definiše pojam krivičnog dela, a ne pojam male štete“, kaže naš sagovornik.
Novi sistem plaćanja auto-osiguranja
Osim tog, ovakva praksa ne pravi razliku između nadoknade štete za jeftiniji, i za skupoceni automobil, iako je jasno da mala šteta na Mercedesu može da košta koliko celi Jugo. „Osiguravajuće kuće svesno će odbijati da isplate štetu ukoliko ona prelazi limit od 2.000 evra i za par hiljada dinara, što je i besmisleno i paradoksalno“, kaže on, i dodaje da bi prihvatanjem limita male štete od 500 evra vrlo brzo postalo praksa da se isplaćuje odšteta i viša od te sume za štete na skupim vozilima.
“Da su “bonus-malus” sistem i Evropski izveštaj počeli da se primenjuju u isto vreme, izbegao bi se pravni vakuum od gotovo dve godine, koji je otvorio vrata za manipulaciju i prijavljivanje šteta kojih nije bilo”, kaže za “Sve o osiguranju” Snežana Sremčević, izvršni direktor Udruženja osiguravača Srbije. “Uvođenjem sistema nagrađivanja i kažnjavanja u septembru će se to prevazići, jer će potencijalni prevarant dvaput da razmisli isplati li mu se da u narednih tri do osam godina plaća 2,5 puta veću premiju, jer i do toliko ide kazna za nesavesne vozače po bonus-malus sistemu”, objašnjava ona.
Nemar udara po novčaniku
Zbog sve većeg broja zloupotreba u osiguranju, u Sloveniji se od prvog maja vratila obaveza policije da izlazi na uviđaj u slučaju bilo kakve saobraćajne nezgode. “Ispostavilo se da je za policiju uviđaj često način da otkrije i neke druge kriminalne radnje poput šverca”, kaže za “Sve o osiguranju” Boris Peršak iz Slovenačkog udruženja osiguravača. „Osiguravači u svoje uslove osiguranja treb da ubace stavku da se odštete neće plaćati ako nakon sudara na lice mesta ne izađe policija, a naročito u slučaju telesnih povreda, jer je to do sada pravilo najveće probleme“, kaže Peršak. Učestala je bila praksa da se udes ne prijavi policiji, a onda oštećeni podnese osiguravajućoj kući i do pet prijava povrede za materijalnu nadoknadu. Organizovane grupe kriminalaca, kako ih zove Peršk, otkupljivale su štete od povređenih, i prodavale ih advokatima koji su onda naplaćivali od osiguranja trostruko veće iznose.
Po novom zakonu o policiji, slovenačka društva su dužna da sumnjive slučajeve prijavljuju policiji, a ovi da ih obrade. „Vrlo je bitno da policija izađe na uviđaj. To ne mora da traje tri sata, ali je važno da snime gde je ko bio, u kojem vozilu, jer pomoću tih podataka mi možemo da razmotrimo prijavljenu štetu“, kaže Peršak i zaključuje da će nakon toga ljudi razmisliti isplati li im se da fingiraju sudare.
(sveoosiguranju)
Foto: Arhiva
.jpg)
