Izvor: Politika, 02.Jul.2014, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolektivni ugovor na popravnom
Ministarstvu rada još jedna šansa da popravi rešenja za minuli rad, plaćanje noćnih smena i visinu minimalca
Sednica Socijalno-ekonomskog saveta, kroz čiji filter bi trebalo da prođe Nacrt zakona o radu pre ulaska u skupštinsku proceduru, biće održana tek pošto sindikalni zahtevi budu upakovani u pravnu formu,dogovoreno je juče na sastanku sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, minuli rad i plaćanje rada po smenama – neke su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od tema o kojima će predstavnici sindikata i Ministarstva rada razgovarati narednih dana.
– Došli smo do toga da tražimo da nam pomognu još neki ministri oko pravne formulacije kako da zadržimo prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, a da ono ne proizvodi posledice u glavama ljudi kao da je to atomska bomba – rekao je posle jučerašnjeg sastanka Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) „Nezavisnost”.
Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da je premijeru predočeno da bi bilo loše ukinuti prošireno dejstvo kolektivnih ugovora, jer bi se time ukinulo i kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog.
– Obaveza poslodavaca je da pregovaraju, ali oni po svaku cenu žele da ukinu mogućnost da se kolektivni ugovor odnosi na celu jednu privrednu granu. Ne znam zašto se plaše kada ministar rada stavlja potpis na prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i tu ne može da bude zloupotrebe – dodaje Mihajlović.
On priznaje da kod nas ne postoji udruženje poslodavaca koje je respektabilno u pregovorima i koje kao u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji može da okupi po 80 preduzeća.
Branislav Čanak je bio nešto konkretniji i za agenciju Beta je rekao da je prošireno dejstvo kolektivnog ugovora postalo sporna tema zbog lošeg tumačenja Američke privredne komore, navodeći da ne razume da članovi tog udruženja traže da se u Srbiji sprovede nešto što ne postoji u njihovoj državi.
„Pozvali smo ih na sastanak da im objasnimo zašto je to što traže jednako ukidanju sindikata, nisu odgovorili. Njima je iz nekog razloga veoma stalo do toga. Bojim se da su ti razlozi više političke prirode nego što su radno-pravne”, ocenio je Čanak.
Sa njegovim mišljenjem „da do sada niko nije imao štete od proširenog dejstva kolektivnog ugovora ne slaže se Džo Lauter, direktor USAID projekta za bolje uslove poslovanja. Ugovore kojima bi se obuhvatile i firme i zaposleni koji uopšte nisu bili uključeni u pregovaranje o tim ugovorima opisuje ovako:
„To je kao kada bi vaš komšija ugovorio izgradnju skupog bazena u vašoj zgradi, a vi bili primorani da snosite troškove”.
Lauter ističe da prošireno dejstvo kolektivnih ugovora nije nepoznata praksa u Evropi – 22 zemlje Starog kontinenta to omogućavaju (dok u šest ovo uopšte nije dozvoljeno). Ali u Srbiji kolektivni ugovor može da ima prošireno dejstvo čak i kada su strane koje su pregovarale o njemu zastupale tek 15 odsto zaposlenih u određenoj privrednoj grani (na primer, građevinarstvu).
– Ovaj broj je daleko ispod najnižeg praga u drugim evropskim zemljama, od kojih sve zahtevaju zastupljenost najmanje 50 odsto radnika. I, kao što firme u Srbiji i potencijalni ulagači dobro znaju, jednostavna procedura za proširenje dejstva kolektivnog ugovora u prošlosti je često zloupotrebljavana iz političkih razloga, kaže Lauter podsećajući da je pre dve godine uoči izbora ministar rada proširio dejstvo kolektivnih ugovora u granama poput metalurgije, hemijske industrije, prehrambene industrije, duvanske industrije i vodoprivrede, navodi Lauter.
On naglašava da se kolektivnim ugovorom mogu nametnuti mnogo stroži uslovi od onih koje predviđa Zakon o radu. Uz to, ovim se umanjuje i pravna sigurnost, jer poslodavci ne znaju da li će ministar iskoristiti svoje pravo da uredi brojne aspekte poslovanja koji su od ključnog značaja.
M. Avakumović
objavljeno: 02.07.2014.
