Izvor: B92, 13.Nov.2013, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolač vredan milijarde dolara
Dogovor između Zapada i Irana se odugovlači. Međutim, predstavnici raznih preduzeća i velikih kompanija već su u pripravnosti.
Ukoliko se sankcije ukinu, stručnjaci predviđaju trku između Evrope i SAD.
Poslovanje onakvo kako bi trebalo da bude leži još u dalekoj budućnosti. No, ono što je taj poslovni svet čuo od američkog predsednika Obame, zvučalo je sasvim dobro.
"Mogli bismo Iranu malo da ublažimo sankcije", rekao je Obama, ali istovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i dodao kako bi glavni deo sankcija ostao na snazi toliko dugo dok ne budu bili sigurni da se Iran pridržava pravila igre.
"Možemo pokušati, a za to vreme ne moramo još ukidati sankcije" , naglasio je Barak Obama.
No, upravo to bi zapravo trebalo da bude neophodno. Najveća opasnost je ta da sankcije Zapada budu presporo ukidane. Tako bi Iranci stekli utisak da Zapad ne ispunjava svoja obećanja. A to bi moglo prouzrokovati neuspeh pregovora, rekao je direktor nezavisnog Nacionalnog iransko - američkog saveta u Vašingtonu, Trito Parsi, koji zastupa interese Iranaca u SAD.
Takođe, poslovni ljudi na obe strane su i bukvalno već na nogama.
"Iranci već pustili 'pipak'" u američku poslovnu zajednicu. Nadam se da će i američka poslovna zajednica pozitivno oceniti ovu uvertiru, te da će i Vašington ukinuti sankcije kako bi posao mogao da počne", kaže Aleks Vatanka, stručnjak sa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.
Naftni giganti na nogama
I šefovi američkih naftnih giganata su, kako javljaju američki mediji, već spremni. Mediji javljaju i da su se oni sastali sa ministrom za naftu Irana, Bijanom Zanganehom tokom Generalne skupštine UN-a u Njujorku. A američke naftne kompanije ne žele proizvodnju nafte u Iranu prepustiti evropskim koncernima Šelu i Totalu. Zanganeh procenjuje da bi se ublažavanjem sankcija Iranu godišnje samo od nafte u budžet slilo 55 milijardi dolara.
Stručnjak Vataka smatra da iransko tržište nije zanimljivo samo zbog nafte i gasa, te dodaje kako bi novac mogao doneti i poslovanje u vazduhoplovnoj industriji i u telekomunikacijama, automobilskoj industriji. Na primer, Dženeral motors je u tom smislu već zauzeo startnu poziciju. Francuski list "Figaro" je pisao kako bi ovaj proizvođač automobila iz Detroita želeo da sarađuje s iranskim koncernom Kodrom. A to bi iz igre izbacilo francuski Reno. Vatanaka smatra da iranska logika ide naruku američkim kompanijama.
"Velike firme iz Nemačke. Francuske, Velike Britanije, Italije su uvek jednom nogom bile u Iranu. No, ja mislim da je prioritet Teheranu da što više firmi iz SAD dovede ponovo u Iran. Jer kompanije koje su tamo poslovale pre Islamske revolucije 1979. su bile prilično visoko pozicionirane. A nada se polaže u to da firme koje budu zarađivale novac u Iranu mogle biti jedna vrsta ravnoteže među lobijima u Vašingtonu, koji su prilično antiiranski rapsoloženi" , kaže ovaj stručnjak za Iran u Insitutu za Bliski istok u Vašingtonu.
No, trka nije počela samo zbog automobila. Sa skoro 80 miliona stanovnika, Iran je najveće potrošačko tržište na Bliskom istoku. A u tom slučaju se već u startnoj poziciji nalaze kako Evropljani tako i Amerikanci da bi sebi osigurali deo "kolača" čija se vrednost procenjuje na milijarde. Jedino što još treba da se desi jeste da se ukinu sankcije.
