Izvor: S media, 16.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kojim putem iz krize
Aktuelna globalna kriza je dobra prilika za svetske lidere i biznismene, baš kao i za odgovorne medije, da se zapitaju da li je vladajući tip kapitalizma, u kojem profitiraju samo milioneri i milijarderi, zaista dobar uzor za razuman, pravičan razvoj sveta, te da li tu treba nešto korenito promeniti, ali, po svemu sudeći, značajnijih, reformatorskih poteza teško da će skoro biti.
Najnoviji povod za ovakav zaključak je razmišljanje "mejnstrim" medija, uvek u službi vladajuće >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ekonomske ideologije, o načinu na koji bi "nove" članice Evropske unije trebalo da prevazidju krizu ne bi li što pre dostigle stepen razvoja "starih" članica.
Agencija Rojters, na primer, ocenjuje, navodeći mišljenje zapadnih analitičara, da je "jedini način da bivše komunističke zemlje, sada članice EU, dostignu Zapad u privrednom razvoju - da se late smelih socijalnih reformi".
Reforma bi, po mišljenju globalne novinske agencije sa sedištem u Londonu, trebalo da obuhvati drastične promene u "neefikasnom sistemu zdravstvene zaštite i velikodušnih socijalnih davanja koja podstiču nezaposlenost", te u penzionom sistemu kojem "preti stečaj" zbog sve starije radne snage i manjka mladjih zaposlenih, kadrih da u penzioni fond "pumpaju" svež novac...
Takva "bolna reforma" bi, na kraju krajeva, bila najviše od koristi novim članicama EU, ubedjeni su Rojters i analitičari koje je ta agencija konsultovala, ne precizirajući, medjutim, ko bi, u stvari, od toga najviše profitirao - oni koji su ionako već bogati ili, pak, ljudi koji tavore na prihodu maltene ravnom onome iz najsiromašnijih delova planete?
Da je ovo pitanje na mestu, o tome svedoči često citiran primer Indije, jednog on novih ekonomskih džinova Azije. Indija je, sledeći vladajuću ideologiju, daleko odmakla u razvoju, pa danas zauzima 12. mesto u svetu po veličini bruto društvenog proizvoda (BDP).
Taj podatak je zaista sjajan, ali pitanje je koliko vredi kad se uporedi s brojem siromašnih u toj zemlji koji raste u srazmeri sa rastom statističkog bogatstva nacije.
Prema podacima Svetske banke, 456 miliona Indijaca (42 odsto ukupnog stanovništva) žive danas u apsolutnom siromaštvu, odnosno - prema zvaničnim kriterijiumima UN - od prihoda ispod 1,25 američkih dolara dnevno.
U Evropskoj uniji, ipak, nije realno očekivati indijski tip razvoja, jer bi gradjani na izborima brzo kaznili stranke koje bi zato bile odgovorne.
U Bugarskoj, Madjarskoj, Češkoj i Poljskoj, na primer, uskoro slede parlamentarni ili predsednički izbori, a u predizbornoj kampanji teško da se iko usudjuje da preporuči mere ekonomske politike koje bi povećale armiju gladnih i nezaposlenih.
"Ono što je, na planu reforme, dosad učinjeno, učinjeno je, a dalje će teško ići, jer ovo nije vreme za radikalne poteze", ocenio je, u izjavi Rojtersu, Robin Šeperd, analitičar instituta "Henri Džekson" iz Londona.
Poljska je, sledeći neoliberalan model razvoja, već reformisala sistem penzionog osiguranja, a Slovačka je uvela poreski sistem koji je više nego velikodušan za biznismene. Ostale reforme - ako ih uopšte bude - moraće da sačekaju bolja vremena.
Madjarska i Rumunija su, medjutim, dosad manje učinile na planu neoliberalne reforme, jer i dalje imaju "velikodušan sistem socijalne zaštite", kritikuju Rojtersovi analitičari, ocenjujući da je to razlog što je nivo zaposlenosti u tim zemljama nedovoljno visok.
Zanimljivo je da zapadni analitičari uopšte "ne primećuju" pravi haos koji je globalna kriza unela u pravila ponašanja u sistemu neoliberalne ekonomije, pravila nad kojima bdeju Medjunarodni monetarni fond, Svetska banka i Svetska trgovinska organizacija.
Prema tim pravilima, država uopšte nema prava da pomaže firmama upalim u nevolje. Ona mora da te kompanije jednostavno "pusti niz vodu", u protivnom će biti kažnjene.
Poslednji primer više nego velikodušne pomoći američke države najpre privatnim bankama, a sada i automobilskom džinu Dženeral motors, svedoče, medjutim, da je ta pravila vrlo lako ignorisati ako ste moćni jer će svi, pa i mediji, zatvoriti ne jedno, već oba oka.
I ovaj primer svedoči o neophodnosti drastične reforme vladajućeg svetskog poretka da bi se obezbedili jednaki, pravični uslovi za sve učesnike na svetskom tržištu, ocenjuju kritičari globalizacije neoliberalnog tipa ekonomije, dodajući da, na žalost, stvarni
