Izvor: Blic, 06.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kod specijaliste za samo 40 dinara
Kod specijaliste za samo 40 dinara
BEOGRAD - Kada bi lekari u državnom zdravstvu davali oglase, oni bi mogli da glase kao ovaj naslov. Vrednovanje njihovog rada je potcenjeno, između ostalog i zato što je tanka zdravstvena kasa. Ipak, nešto će se menjati. Predlog osnovnog paketa zdravstvenih usluga, čije će troškove pokrivati kasa zdravstvenog osiguranja, privodi se kraju i nakon javne diskusije, predlog bi trebalo da ide pred republički parlament, kao novi zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o osnovnom zdravstvenom osiguranju - kaže za 'Blic' dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja, zadužen za zdravstveno osiguranje i menadžment u zdravstvu. Predlog ne donosi dramatične rezove u pravima osiguranika, kaže on i ističe da se od toga nepotrebno strahuje.
Dr Antić objašnjava da, po želji pacijenta, neće kao do sada, moći više puta nego što je to medicinski opravdano da se radi pregled na skeneru, ultrazvuku ili nekom drugom skupom dijagnostičkom aparatu. Ekspertski timovi, podsetio je, sastavili su 'vodiče dobre prakse', uputstva za lekare, kako bi se poštovala doktrina i dijagnostičko-terapijske procedure.
Dr Antić ističe da će, kao u većini evropskih zemalja, ostati obavezno državno osiguranje, bazirano na principima solidarnosti i uzajamnosti (temelje tog sistema postavio je Bizmark), uz opasku da 'nema razloga da se osnove takvog osiguranja menjaju'.
- Zdravstvena kasa još nije isplivala iz dugova nasleđenih od prethodne vlasti. Samo za nabavku medicinskih aparata, dugovi iznose 55 miliona evra, od toga je 40 odsto dugovanja napravilo sedam zdravstvenih ustanova, u Srbiji ( Institut 'Dedinje', ZC Ćuprija, KBC 'Bežanijska kosa', KCS…) - podseća dr Antić. Zdravstveni sistem je, prema njegovoj oceni, za naše mogućnosti i potrebe glomazan, neracionalan i moraće da se reorganizuje, jer kasa RZZZO to ne može da servisira.
Specijalistički pregled, prema sadašnjem cenovniku, košta 40 dinara (kilogram banana je 60), bolnički dan 400, što govori o potcenjenosti usluga zdravstvene delatnosti. Naš sagovornik ukazuje da se planira razdvajanje troškova vezanog za lečenje i kućnu negu bolesnika, jer je ovaj drugi deo obaveza socijalne zaštite, a na tu stavku ide dobar deo sredstava iz zdravstvene kase.
Dr Antić najavljuje i uvođenje drugih oblika osiguranja - privatnog i dopunskog. Neki od njih, dodaje on, već prave prve korake.
U razvijenim zemljama administrativni troškovi zdravstvenih kasa retko prelaze pet odsto troškova poslovanja, dok u nerazvijenim, ti troškovi dostižu i 30 odsto!
Kada ćemo, kao što je to praksa u većini evropskih zemalja, od neke revizorske kuće čuti kako posluje zajednička zdravstvena kasa?
Obavezno zdravstveno osiguranje u evropskim zemljama rešeno je na različite načine, ali je kontrola poslovanja, kod većine dovedena do perfekcije.
- Obavezno državno osiguranje u Švajcarskoj ima precizan cenovnik usluga, koji je, uz zakonske propise, uputstvima o pravima osiguranika, publikovan u 'Zdravstvenom vodiču', kako bi se građanima olakšalo snalaženje u zdravstvenom sistemu te zemlje - objašnjava za 'Blic' Svetlana Šubić iz švajcarskog osiguranja 'Evasan'.
Troškovi lečenja (lekar, lekovi, bolnica i drugo) godišnje u toj zemlji iznose 1.500 franaka i to je cena osnovnog paketa usluga. Sve preko toga pacijent plaća iz svog džepa, ističe naša sagovornica i dodaje: 'Ukoliko brinete o svom zdravlju, pravite manje troškova - naredne godine, kao i za kola, zdravstveno osiguranje vam daje bonus i zdravstveni doprinos se umanjuje. Time država podstiče brigu pojedinca o sopstvenom zdravlju, a troškovi lečenja se umanjuju.'
Stopa zdravstvenog doprinosa je 5,8 odsto, za vlasnike privatnih firmi i preduzeća 11,8 odsto. Ukoliko se, u proseku, od plate svakog zaposlenog mesečno izdvaja 30 evra, godišnje ta suma iznosi oko 400 evra. Na milion i po zaposlenih - preko 600 miliona evra (1,5 milijarda maraka).
Pod lupu bi trebalo staviti i druge izvore prihoda - donacije, humanitarnu pomoć, sredstva za istraživanja i razne projekte… Zorica D. Marković
Inflacija reformi
Jedna gruba analiza pokazuje da je od 1950. do 1990. u bivšoj Jugoslaviji bilo oko 60 reformi - 1,5 godišnje! Tu su pet ustavnih reformi, 13 reformi privrednog sistema, 20 reformi tekuće ekonomske politike, pet reformi obrazovanja, osam reformi zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja i niz drugih. Reformska inflacija stvarala je osećaj privremenosti, a kratkoročnost je bila osnovni princip ponašanja nosilaca vlasti. Da li se tu nešto menja?
