Izvor: Blic, 25.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kockarska carstva vrte milijarde evra
Danas se tvrdi da je industrija igara na sreću jedna od najbrže rastućih u svetu, a procenjuje se da vrti više stotina milijardi evra godišnje. Samo u Las Vegasu kockari su pre početka aktuelne globalne krize ostavljali dnevno po osamnaest miliona dolara (oko 6,5 milijardi godišnje)!
A legenda kaže da je Julije Cezar odlučio da pređe Rubikon tek pošto je bacio kocku. A u Atini se, osim o nekim finansijskim stručnjacima i vrhovnom vojskovođi, o izboru svih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gradskih poglavara odlučivalo žrebom koji je smatran jednim od najvažnijih elemenata političkog života.
Slučaj ili kocka odlučivali su i o drugim važnim stvarima u istoriji. Norveški kralj Olaf i švedski kralj istog imena bacanjem kocke su 1000. godine odlučili o tome kome će pripasti oblast Hising na dalekom severu Evrope. A na sportskim terenima širom sveta bacanjem novčića odlučuje se o strani na kojoj će neka ekipa ili igrač igrati.
Rože Kajoa u svom eseju '’Igre i ljudi’’ kaže da igra kockama '’... negira rad, strpljenje, okretnost, kvalifikaciju; ona eliminiše profesionalnu vrednost, tačnost, trening. Ona je apsolutno: ili-ili. Takva pravda donosi srećnom igraču beskonačno više od onoga što bi mu mogao pružiti život pun rada, discipline i znoja...’’
Danas se tvrdi da je industrija igara na sreću jedna od najbrže rastućih u svetu, a procenjuje se da vrti više stotina milijardi evra godišnje. Samo u Las Vegasu kockari su pre početka aktuelne globalne krize ostavljali dnevno po osamnaest miliona dolara (oko 6,5 milijardi godišnje)!
Las Vegas nazivaju svetskom kockarskom mekom i najviše zahvaljujući igrama na sreću on predstavlja jedan od '’najturističkijih’’ gradova, i to ne samo u Americi. Na 10 kilometara dugoj Strip aveniji, koja se smatra srcem grada, nalaze se neki od najfantastičnijih hotela i kockarsko-zabavnih centara u svetu. Čak 19 od 25 najvećih svetskih hotela su u Las Vegasu. U novi hotel „Plaža" predviđeno je ulaganje pet milijardi dolara, a imaće 4.100 soba. Pevačica Selin Dion, na primer, za pet godina je imala 717 rasprodatih nastupa u Vegasu, a samo od ulaznica je inkasirala 500 miliona dolara.
Na drugom kraju sveta, u bivšoj portugalskoj koloniji, a sada specijalnoj administrativnoj regiji Kine, Makau, rađa se nova kockarska destinacija koja preti da zaseni čak i Vegas. Makao godišnje privuče 20 miliona igrača i ulaže milijarde dolara u privlačenje novih.
Konačno, danas je online ponuda kockarima velika, može se igrati poker, rulet, blekdžek, bakara, bingo, može se kladiti, od fudbala do trka pasa... Pojedina tržišta naročito beleže veliki rast, poput centralne i istočne Evrope gde se naročito izdvaja Mađarska sa rastom prihoda od 70 odsto samo u poslednje dve godine. Azija i Bliski istok imali su udeo od 15 odsto sredinom prošle godine. Očekuje se da bi do 2010. godine kockanje putem interneta moglo da dostigne prihod od 14,6 milijardi dolara.
Struktura prihoda od kocke u EU (učešće u %)
44,6 lutrija
18,8 aparati za kockanje
17,2 klađenje
14,6 kazino
4,8 bingo
Bruto prihod od igara na sreću u zemljama EU
Velika Britanija 10,97
Nemačka 8,42
Francuska 7,60
Italija 6,20
EU total 51,52
(milijarde evra)
izvor: Gambling Services Study, London 2006
Iz antičkih vremena
Kocka se pojavljuje u zapisima grčkih istoričara Herodota i Plutarha i pisca Sofokla. Plutarh pronalazak kocke pripisuje Lidijcima, a Sofokle Grcima u vreme opsade Troje, ali se zapravo smatra da istorija kockanja započinje u drevnim civilizacijama, najpre kineskoj, a potom egipatskoj.
Dokazi o postojanju kockanja pronađeni u Kini datiraju iz 2.300 godine pre nove ere, a komplet kockica od slonovače pronađen među arheološkim nalazima u drevnoj Tebi potiče iz 1500. godine pre nove ere. Neki od najranijih tekstova vezanih za kockanje urezani su na pločicama pronađenim u Keopsovoj piramidi. Sačuvani zapisi egipatskog zakona pokazuju da se kockanje nije tolerisalo, zapravo kažnjavano je prinudnim radom. I drevni narodi Južne Amerike, Asteci i Maje, ali i Polinežani, Eskimi i afrički podsaharski narodi, igrali su od davnina igre slične kockanju raznim predmetima, od koštica voća do delova kostiju. Kockali su se Stari Grci, Rimljani, germanska plemena, ali se kocke u savremenoj formi prvi put pojavljuju na istoku, u Indiji. Igre slične pokeru postojale su u Kini negde oko 900. godine, ali su tek u 14. veku karte za igru stigle iz Azije u Evropu, preko mamelučkog carstva. One su se, kroz vreme, prenoseći se preko Italije i Španije, menjale, da bi nakon 1500. godine, kada su Francuzi uveli lik kraljice, bio formiran tzv. 'francuski paket’ od 52 karte, koji se zadržao do danas. Jedna verzija istorije ruleta, što na francuskom jeziku znači mali točak, govori da ga je konstruisao matematičar Blez Paskal, a druga da su ga izmislili Kinezi, a da je u Evropu stigao uz pomoć dominikanskih kaluđera. Ono što je sigurno to je da su savremenu varijantu napravili Frans i Luj Blan. Evropljani su kocku sobom preneli u Novi svet gde je doživela pravi bum.
