Izvor: Politika, 10.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koalicija ipak na ruskom gasu
Do novog susreta srpske i ruske pregovaračke grupe, vezanog za gradnju gasovoda "Južni tok", privatizaciju NIS-a i završetak podzemnog skladišta gasa "Banatski Dvor", moglo bi doći do kraja nedelje. Kada tačno, za sada još nije precizirano. Izvesno je jedino da će se, ukoliko do susreta dođe, još jednom pročešljati svi detalji dokumenta – platforme koju je srpska strana uoči Nove godine predala Rusima, a koja se tiče trase kojom bi gasovod prošao, njegovog kapaciteta kao i cene po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojoj bi se 51 odsto NIS-a prodao "Gaspromnjeftu" – ćerki firme "Gasproma". Izvori "Politike" tvrde da pisanje pojedinih medija, da je srpska vlada tražila dve milijarde evra za prodaju većinskog paketa NIS-a ne stoje, jer da je tako, onda Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i bivši član Radne grupe za pregovore, ne bi napustio ovo mesto. Poznato je da je G17 plus bio jedino nezadovoljan ocenom "Gasproma" da za NIS treba dati 528 miliona dolara i još oko 500 miliona dolara za modernizaciju, podseća ovaj izvor blizak vladi. Kolika će se cena za NIS na kraju postići zavisiće isključivo od umešnosti pregovaranja srpske strane sa Rusima narednih dana.
Izvori bliski i predsedniku i premijeru tvrde da ne stoje ni priče o tome da je DSS uslovio Borisa Tadića da će Sporazum sa EU biti potpisan samo ako se NIS proda Rusima, nazivajući to – "čistom budalaštinom".
Izvor blizak predsedniku države veruje da je sama platforma koju je zvanični Beograd predao Rusima već "gotova stvar" i da će sporazum o gradnji gasovoda, "modernizaciji NIS-a" i rezervoaru za gas biti verifikovan ako ne u Sofiji 18. januara, kada je najavljen dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina, onda ubrzo posle toga.
Ceo posao oko potpisivanja međudržavnog sporazuma sa zvaničnom Rusijom može se otezati samo zbog toga što ovaj predlog moraju da verifikuju i poslanici u Skupštini Srbije.
Izvesno je međutim, da bi uoči predsedničkih izbora, samom Tadiću ovo mogao biti predizborni adut, jer bi Srbija preko partnerstva sa "Gaspromom" postala regionalni lider u ovom delu Evrope.
Kako kod bilo, Srbija ne treba da propusti ovu šansu i zaokruži svoju energetsku priču sa Rusima, ističe isti izvor i dodaje da je jedino tako moguće obezbediti dovoljno gasa ne samo u ovom času kada toplane troše dvostruko skuplji mazut, što građane mnogo košta, nego i dugoročno ubuduće.
Ako se oko "Banatskog dvora" bude pravio ceo sistem skladišta prirodnog gasa, a Rusi u međuvremenu ne odustanu ni od izgradnje dve najavljene gasne (termo)elektrane, investicije ruske strane u Srbiji mogu biti još značajnije, a energetska stabilnost veća.
Ove cifre adut su na koji koalicioni partneri u Vladi Srbije računaju kao alibi za to što će u direktnoj pogodbi Rusima prodati NIS. Naravno, vrlo je važno da ruski "Gasprom" obelodani i trasu kojom će gas konačno poteći, kao i koliki će njegov kapacitet biti. Pominjana je mogućnost da u prvo vreme bude s kapacitetom tranzita 18 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a da se potom proširi.
Za sada je još neizvesno da li će gasovod "Južni tok" od Rusije dnom Crnog mora stizati do neke od bugarskih luka (Varna ili Burgas), ili će se završavati u Rumuniji (na primer, u luci Konstanca). Za krak "Južnog toka" ka jugu Apeninskog poluostrva trase, takođe, nisu određene. U opticaju je varijanta da gasovod stigne do bugarske luke Burgas pa potom paralelno s budućim gasovodom ide ka Grčkoj, odnosno Aleksandropulosu, a odatle da se teritorijom Grčke spušta na jug i od Peloponeza, morskim putem, kroz Sredozemno more, stigne do Italije. Pominje se i opcija da gasovod ide od Bugarske do Niša, a odatle da se spušta na jug i u Italiju, dok bi drugi krak ovog cevovoda išao na sever.
U samom NIS-u ne kriju da bi ova kompanija mogla mnogo više da košta državu nego što Srbija može da dobije njegovom prodajom. Knjigovodstvena vrednost NIS-a je nešto veća od 1,2 milijarde dolara a tržišnu vrednost srpske naftne kompanije može da odredi samo tržište. Da bi NIS stao na noge potrebno je u modernizaciju rafinerija uložiti bar 500 miliona dolara. Investicije u rafinerije ne vrede, međutim ništa bez ulaganja u benzinske pumpe. Pod pretpostavkom da se u svaku od 200 pumpi koje su na dobrim lokacijama uloži bar po milion dolara ispada da za prodajnu mrežu treba najmanje 200 miliona dolara.
Naravno, tender može biti raspisan, na njega će se javiti i drugi veliki naftni igrači i to je, razume se, sasvim legitimno. Stvar je, međutim, u tome što oni nemaju strateške rezerve crnog zlata i gasa, što opet, može dovesti u pitanje energetsku stabilnost zemlje.
[objavljeno: ]
