Izvor: Politika, 09.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko živi bolje – Slovenci ili Česi
U Sloveniji su osetno veće plate, ali i porezi i socijalna davanja, više su i cene, tako da na kraju ispadne da je standard Slovenaca bolji za svega deset odsto
Specijalno za "Politiku"
PRAG, januara – Povodom uvođenja evra ekipa najtiražnijeg češkog dnevnika "Mlada fronta dnes" boravila je ovih dana u Sloveniji sa zadatkom da ispita kako se u njoj živi, kao i da tamošnji standard uporedi sa onim i Češkoj. Evo, ukratko, kako je ispalo to poređenje među >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dvema najrazvijenijim novim članicama EU.
"Dnes" uzima kao primer izvesnu 33-godišnju Vanju koja je od svoje petnaeste čeznula za vlastitim stanom i tu želju ispunila pre dve godine – kupila je stančić od 33 kvadrata u Fužinama, na periferiji Ljubljane. Ona ima neto platu od 1.200 evra, a otplata kredita za stan, uključujući grejanje i ostale troškove stanovanja, uzima još nešto malo više od polovine plate. Uprkos tome, i ove godine, kao i lane, uspeva da izdvoji pare za odmor u Brazilu. Ona kao ekonomistkinja ima natprosečnu platu u Sloveniji, karakterističnu za žitelje Ljubljane kao glavnog grada (kao uostalom i Praga, Beograda i ogromne većine drugih glavnih gradova).
Slovenci imaju prosečnu bruto platu od 1.200 evra što je skoro 60 odsto iznad češkog proseka. Međutim, tu su dva "ali" i to, kako kaže poslovica, sreću kvari – visoki porezi i cene.
Od prosečne plate od 1.200 evra slovenačka vlada uzima više od trećine za porez i socijalu, pre svega penzijsko i zdravstveno osiguranje. U Češkoj država uzima na prosečnu platu nešto manje od četvrtine. Najviša stopa poreza na platu u Sloveniji iznosi čak 50, a u Češkoj 32 odsto.
"Što je malo, to je skupo", kaže filozofski Bojan Papič, šef najvećeg lanca za prodaju nameštaja "Lesnina". Ova "džepna" država sa dva miliona stanovnika ima armiju, ambasade u svetu, kao i neka mnogo veća zemlja... i to onda povećava troškove države.
Drugo "ali" se tiče cena koje su osetno više. Naročito su to cene stanova. Vanja je platila za kvadrat oko 2.050 evra, a cene za tri godine, kako ona tvrdi, rastu za oko trećinu. I tako na periferiji, u višespratnicama, istim kao i onim u Pragu... za garsonjericu se plati oko 75.000 evra, dok je to u Pragu gotovo dvostruko jeftinije. Na slovenačkoj obali Jadrana cene su još više.
Cene hrane su više u trgovinama, čemu naruku ide i manja konkurencija. U Sloveniji se ne mogu videti hipermarketi i diskonti kao što su "Tesko", "Metro", "Globus", "Lidl", "Plus", "Peni market"... Od stranih lanaca, zahvaljujući kojima se cene u Češkoj, kako se duhovito kaže, drže na lancu, u Sloveniji probio se samo "Interspar", a to pokušava i "Aldi". Trgovinom vlada svuda prisutan "Merkator" koji je u rukama lokalnih milionera.
Razlike u cenama su i kod usluga. Zahvaljujući državnom monopolu cene struje u Sloveniji se drže nisko pa su računi za struju u trosobnom stanu oko 25 evra, cene kod frizera su otprilike iste, ali su restorani i kafane u Sloveniji mnogo skuplji. I tako kad je to sve "Dnes" sabrao i oduzeo, ispalo je da Slovenci žive oko deset odsto bolje nego Česi. To mogu da zahvale delom i tome što su bili ekonomski najrazvijeniji u doba raspada komunističkog bloka i što nisu prošli ni kroz kakvu veću recesiju i pad banaka kao Češka devedesetih.
"Slovenci su imali zemljište, ugostiteljstvo, usluge, velika trgovinska i finansijska iskustva s preduzetništvom u svetu. To je neuporedivo sa Češkom", objašnjava Jana Hibaškova koja je bila ambasadorka Češke u Sloveniji 1997 – 2000.
Skoro ništa nisu privatizovali, bolje su izašli na kraj sa svojom verzijom kuponske privatizacije i nisu morali platiti ništa za sanaciju banaka i velikih preduzeća što je češku ekonomiju bacilo na kolena u drugoj polovini devedesetih.
"Doletela sam ovamo u vreme 'Klausovih paketa mera' i svi su na nas tada čudno gledali. Cela srednja i istočna Evropa bila je u dinamičnom rastu, a samo mi u recesiji", priseća se Hibaškova koja smatra da Češka nikad nije nadoknadila to kašnjenje.
Ono u čemu dve zemlje liče kao jaje jajetu jeste loše stanje penzijskog sistema. Kada je lane Evropska komisija procenjivala stanje u pojedinim zemljama sa stanovišta budućnosti penzija, najlošije su prošle u toj proceni upravo Češka i Slovenija. Ni u jednoj zemlji u tom pogledu nije došlo ni do kakve reforme, penzije i dalje isplaćuje država i proždiru sve više novca. Štednja za starost je dobrovoljna i verovatno zato nedovoljno se praktikuje. Slovenija je u tome, ipak, otišla nešto dalje od Češke – povisila je granicu za odlazak u penziju na 65 godina oko čega političari u Češkoj još zaobilaze kao oko vrele kaše.
--------------------------------------------------------------------------
Češki bogataši mnogo bogatiji od slovenačkih
Ako su češke plate osetno niže od slovenačkih, to ne znači da su i slovenački bogataši bogatiji. Naprotiv, imovina najbogatijih Čeha je mnogo veća od imovine najbogatijih Slovenaca, još više nego koliko je i Češka po broju stanovnika veća od Slovenije.
Najbogatiji Čeh – finansijski magnat Petr Kelner (PPF grupa) "težak" je najmanje 100 milijardi kruna, to jest oko 3,65 milijardi evra. A najbogatiji Slovenac – Mirko Tuš, vlasnik drugog po veličini lanca supermarketa, treće licence mobilne telefonije, benzinskih pumpi... ima, prema Kelneru, "siću" od 600 miliona evra. Još lošije stoji drugi po bogatstvu Slovenac Zoran Janković koji sa svojih "necelih" 150 miliona evra teško da bi ušao među prvih 20 u Češkoj.
Nije, ipak, u pitanju samo veličina zemlje. Već citirana bivša ambasadorka Hibaškova primećuje da vlast u Sloveniji nije bila previše predusretljiva prema privatizaciji, koncentraciji kapitala i bogaćenju bogatih i forsirala je poludržavna velika preduzeća. "To je mala zemlja. Sve se tamo vidi ispod prstiju. Kradu umereno, svi o tome znaju i imaju udeo."
Milan Lazarević
[objavljeno: 09.01.2007.]
.jpg)
