Izvor: S media, 22.Sep.2009, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko vodi svetsku ekonomiju?
Načini upravljanja svetskom ekonomijom biće jedna od glavnih tema na predstojećem skupu lidera Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) u Pitsburgu, pored razgovora o ekonomskom oporavku i regulisanju banaka.
Svetska finansijska kriza je iznela na videlo da, uprkos globalizovanoj svetskoj ekonomiji, ne postoji jasan način da vlade zemalja rade zajedno na rešavanju globalnih ekonomskih problema, ocenio je Bi-Bi-Si.
U članku objavljenom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na sajtu britanske mreže, ističe se da bi pomanjkanje koordinacije, kako sada tako i u budućnosti, moglo produžiti i produbiti globalnu recesiju i povećati nezaposlenost i siromaštvo u svetu.
Kriza je, medjutim, pokrenula napore za reformisanje postojećih globalnih finansijskih institucija, Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda, koje su osnovane krajem Drugog svetskog rata radi pomoći u oživljavanju oslabljene globalne ekonomije i čiji je posao da pozajmljuju novac zemljama koje se nalaze u teškoćama.
Zemlje učestvuju u finansiranju MMF u skladu sa snagom svoje ekonomije i na osnovu svog doprinosa dobijaju pravo glasa u toj instituciji.
Sadašnja glasačka struktura, medjutim, ne odslikava rastuću snagu novih ekonomija, kao što su Kina i Indija, koje predvode u izvlačenju sveta iz recesije u vreme kolapsa privrednog rasta u Evropi i SAD, navedeno je u članku.
Iskrsle su, medjutim, nesuglasice izmedju SAD i Kine, sa jedne strane, i Evrope, sa druge, oko toga u kojoj meri bi trebalo izmeniti glasačko pravo.
Mada su sve strane obećale da će rešenja za taj problem naći do januara 2011. i dalje postoje znatni praktični problemi.
Evropske zemlje, koje učestvuju sa 25 odsto u svetskoj ekonomiji, poseduju 40 odsto glasova, dok SAD, čije je učešće daljih 25 odsto, imaju samo 17 odsto glasačkih prava.
U okviru propisa MMF, sve velike odluke zahtevaju većinu od 85 odsto, što znači da su SAD jedina pojedinačna zemlja koja može blokirati bilo koju odluku.
SAD i Kina su predložile da se kvota evropskih zemalja umanji za pet do sedam odsto kako bi se obezbedio veći uticaj privreda u naglom usponu, ali bi takodje bilo poželjno da SAD izgube svoju blokirajuću većinu.
Manje evropske zemlje, kao što su Holandija i Švedska, nisu, medjutim, rade da izgube svoja mesta za glavnim stolom gde sede medju 24 člana uprave MMF.
Čak se i Britanija protivi pritisku za hitne reforme. Jedan zvaničnik britanskog ministarstva finansija je u izjavi za Bi-Bi-Si rekao da je Evropa dala najveći doprinos u popunjavanju fondova MMF (pozajmivši više od 150 milijardi dolara od zatraženih 500 milijardi) i da sada nije vreme da se od tog kontinenta traži smanjenje njegovog uticaja.
Jačanje uloge Kine i Indije u novom sistemu upravljanja medjunarodnom ekonomijom biće od ključnog značaja, ističe britanski javni servis.
Većina ekonomista smatra da se SAD i Evropa ne mogu vratiti svojoj ulozi potrošača robe iz ostalih delova sveta i da će u budućnosti njihova ekonomija morati da raste putem povećanja izvoza. To znači da će Kina morati da smanji udeo izvoza u rastu svoje ekonomije i da se preorijentiše na povećanje domaće potrošnje, što je prilično oštar zahtev.
Biće potrebno dugo vremena za otklanjanje jednog od osnovnih uzroka sadašnje ekonomske krize: rastuće globalne neuravnoteženosti izmedju Kine kao izvoznika sa trgovinskim suficitom i SAD, kao najvećeg svetskog potrošača koji živi na pozajmljivanju novca.
SAD više nisu u stanju da igraju svoju ulogu i što se pre Kina okrene domaćoj potrošnji, veći su izgledi da privreda SAD u budućnosti raste uz pomoć veće proizvodnje za izvoz, a ne putem povećanja potrošnje i svojih dugova.
Tako bi davanje veće uloge u MMF Kini moglo ohrabriti one u toj zemlji koji žele da svoja preimućstva iskoriste na način koji bi pomogao svetskoj ekonomiji da raste.
Reforme su sve neizbežnije, s obzirom na nove moćnike u svetu i resurse koji su za MMF i Svetsku banku obećani na samitu u Londonu.
Svetska banka je pozajmila dugoročna sredstva zemljama u razvoju za izgradnju infrastrukture, kao što su brane i putevi, i za unapredjenje njihovog zdravstvenog i obrazovnog sistema, dok je pomoć MMF vezana za podršku valutama tih zemalja.
MMF, koji pruža kratkoročnu podršku zemljama suočenim s finansijskim teškoćama, znatno je proširio svoje resurse kako bi pomogao da se zemlje izbore sa krizom.
Zemlje su za MMF obećale dodatnih 500 milijardi dolara zajmova i 250 milijardi dolara u Specijalnim pravima vučenja koje mogu povući bez restrikcija.
MMF je takodje dobio više uticaja u nadgledanju svetske ekonomije, a za uzvrat se obavezao da olabavi često veoma stroge uslove vezane za svoje zajmove, koji su u prošlosti izazivali negodovanja zemalja u razvoju.
Ovonedeljni samit G20 u Pitsburgu mogao bi da odredi da li će G20 iz krize izaći kao ključna organizacija sa uticajem u rukovodjenju svetskom ekonomijom ili će njen značaj izbledeti, zaključio je Bi-Bi-Si.
