Izvor: B92, 08.Mar.2011, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko treba da vodi Robne rezerve?
Beograd -- Ekonomski stručnjaci iz Srbije nemaju jedinstven stav o tome kako treba da budu organizovane i na koji način treba da deluju državne robne rezerve.
Podsetimo, njihovo je izdvajanje iz nadležnosti Ministarstva trgovine najavio premijer Mirko Cvetković.
Cvetković je rekao da će robne rezerve postati nezavisna institucija koja će imati važnu ulogu u regulisanju cena i sprečavanju nestašica i poskupljenja, ali nije naveo detalje.
Saradnik Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije Vojislav Stanković rekao je da robne rezerve ne treba da budu samostalna institucija već da ostanu pod nadležnošću ministarstava, ali da ne budu opšteg tipa.
"Pod nadležnošću Ministarstva poljoprivrede treba da bude trgovina prehrambenim proizvodima, ali i robne rezerve koje se odnose na te namirnice, jer će na taj način lakše moći da se utiče na distribuciju, promet i zalihe", kazao je on.
U nedavnim razgovorima predstavnika Narodne banke Srbije i Vlade o sprečavanju nekontrolisanog rasta cena hrane, ocenjeno je da bi robne rezerve trebalo da kupuju namirnice kada se pojavi višak na tržištu i kada su jeftinije, a da zalihe prodaju kada su nestašice, odnosno kada proizvođači bez osnova povećavaju cene.
Stanković je naveo da bi nadležnost robnih rezervi za ostale industrijske robe, poput nafte ili mazuta, trebalo da ima Ministarstvo ekonomije ili Ministarstvo finansija.
Dodao je da slična rešenja imaju Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije i istakao da takav način organizacije robnih rezervi omogućava planiranje mehanizama intervencije i lakši uticaj na rešavanje poremećaja na tržištu.
Saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže da je postojanje Direkcije za robne rezerve na način na koji sada funkcioniše "bespredmetno", jer "nestašice ne postoje u tržišnoj privredi".
Prema njegovim rečima, "nije bitno da li su robne rezerve pod kontrolom ministarstva ili su nezavisna institucija", jer su zbog načina na koji sada rade, kako je kazao, nepotreban trošak za poreske obveznike.
"Misija robnih rezervi je da intervenišu na tržištu u slučaju nepogoda i prirodnih katastrofa, a ne da se neko igra da li će šećer da bude 90 ili 120 dinara za kilogram", rekao je on i dodao da Vlada Srbije treba "da se mane kontrole cena i toga da će biti svega u prodavnicama".
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović smatra da sadašnji način rada robnih rezervi nije dobar, jer one "ne rade proaktivno", odnosno ne deluju preventivno kako bi predupredile buduće nestašice.
Đogović smatra da robne rezerve ne treba da budu pod ingerencijom države, već treba da budu organizovane kao nezavisna, tržišno orijentisana institucija.
"Robne rezerve treba da imaju širi krug ovlašćenja, ali je preduslov za to tehnička i kadrovska opremljenost", kazao je on istakavši da bi robne rezerve trebalo da se više bave istraživanjem tržišta i preventivnim delovanjem na poremećaje tržišta.
