Izvor: B92, 19.Dec.2014, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko treba da se zabrine zbog Rusije?
Ako potraje pritisak sa svetskog tržišta na rusku rublju i ako se nastavi pad cene nafte, moguće je pogoršanje situacije na finansijskom tržištu Rusije.
Međutim, u tom slučaju moguć je i pad prihoda kompanija u nekim državama članicama EU, jedinstveni su u mišljenju domaći i strani analitičari.
Domaći finansijski eksperti ocenjuju da Srbija neće imati većih negativnih ekonomskih posledica od pada vrednosti rublje, osim u slučaju da kriza u Rusiji potraje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Šef Komiteta nemačke industrijske grupacije za istočnoevropske ekonomske odnose, Ekard Kordes, upozorava da se ne treba radovati nevoljama ruske valute, i predviđa da će nemački izvoz u Rusiju ove godine pasti za 20 odsto. "Oštar pad ruske rublje će dodatno naštetiti trgovini koja je ionako ugrožena zapadnim sankcijama usled ukrajinske krize, i smanjiće prihode stranih kompanija koje posluju u Rusiji", kaže Kordes i dodaje da će, ukoliko se aktuelna situacija nastavi, Nemačka iskusiti još veći pad.
Analitičar brokerske kuće FXLider, Nikola Bulajić, izjavio je da je pad vrednosti rublje posledica politike Rusije, čiji su se visoki budžetski prihodi i stabilnost valute u proteklih sedam-osam godina oslanjali na velike prihode od izvoza nafte i gasa i uživali u visokoj ceni nafte na svetskom tržištu.
Usled pada cene nafte na svetskom tržištu, mnoge državne naftne kompanije u Rusiji, koje imaju i monopol, doživele su pad prihoda od izvoza "crnog zlata" i gasa, a opali su i prilivi u državni budžet od rudne rente i poreskih dažbina, objašnjava Bulajić.
Cena nafte na svetskom tržištu pala je za 50 odsto u proteklih šest meseci, a zbog sankcija Rusija ne može da plasira naftu u SAD i zemlje EU, podseća on.
Povodom slabljenja rublje za oko 45 odsto od početka godine, Bulajić navodi da je to upozoravajuće za Rusiju, jer ona mora da vodi računa o padu deviznog kursa i njegovom uticaju na očuvanje socijalnog mira u zemlji.
Intervencije centralne banke na deviznom tržištu, povećanje REPO stope i ograničenje iznošenja kapitala iz zemlje su mere koje daju efekte na kratak rok, ali ako potraje pritisak na rublju sa svetskog tržišta, onda je moguće dalje pogoršanje situacije na ruskom finansijskom tržištu, objašnjava sagovornik.
Na pitanje kako situacija u Rusiji može da se odrazi na Srbiju, Bulajić je ocenio da Srbija neće imati većih negativnih ekonomskih posledica, osim ako ta kriza potraje i dodaje da je Turska najviše pogođena padom vrednosti rublje zato što je značajan izvoznik u Rusiju.
Prema oceni zamenika predsednika Vnješekonombanke Andreja Klepača, budžet Rusije biće u dobitku za 50 do 100 milijardi rubalja (0,7 do 1,5 milijardu dolara) usled pada rublje i cene nafte, ali će privreda biti na gubitku. Klepač, koji se ranije bavio makroekonomskim prognozama kao zamenik ministra za ekonomski razvoj, ukazao je da je sadašnji nivo cena nafte za 40 dolara po barelu niži od obračunatog u budžetu, a dolar je ojačao za 20 rubalja. Prema nekim stručnjacima, dodaje Klepač, prilikom pada cene nafte za tri dolara po barelu, rusku valutu treba devalvirati za jednu rublju. "Prosta računica pokazuje da će budžet biti u dobitku oko 700 do 900 milijardi rubalja. Ali mi zaboravljamo da naša privreda pada, smanjuje se uvoz. Zbog toga realna korist nije velika. Orijentaciono 50 do 100 milijardi rubalja", rekao je Klepač. On je skrenuo pažnju da u tim uslovima, već sledeće godine rusku ekonomiju očekuje pad.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da su se dešavanja na svetskim berzama, gde se praktično formira cena nafte, odrazila na stabilnost ruske nacionalne valute, koja je u ovoj godini oslabila 45 odsto.
Ruska centralna banka je intervencijom na deviznom tržištu uspela da zaustavi pad rublje, podsetio je Grubišić i predočio da iako ruska Centralna banka ima dovoljno "municije", odnosno dovoljno visoke devizne rezerve (oko 450 milijardi dolara), od kojih je veliki deo u zlatu - treba imati u vidu da se i one troše.
"Zbog toga su monetarne vlasti Rusije preduzimale određene mere, kao što je podizanje referentne kamatne stope na 17 odsto, da povrate priliv kapitala i to je dalo nekog efekta, i sada je rublja privremeno stabilizovana i stabilizovana na nekom nivou", rekao je Grubišić.
Šta će se dalje dešavati na ruskom finansijskom tržištu, zavisiće od razvoja političkih odnosa razvijenih zemalja Zapada i Rusije, kao i od kretanja cena nafte i gasa koje se formiraju na svetskom tržištu, kaže on i dodaje da će Rusija teško zameniti visoke prihode od energenata nekim drugim vidom izvoza proizvoda ili sirovina i to u kratkom periodu.
Rusija bi, prema njegovim rečima, mogla da se u izvozu energenata okrene prema Istoku i tako nadoknadi izgubljene budžetske prihode i stabilizuje finansijsko tržište, ali ta diverzifikacija traži vreme.
Postoji i mogućnost da se članice OPEK-a (zemlje izvoznice nafte) "iza kulisa" dogovore o smanjenju obima proizvodnje nafte i na taj način podignu cenu "crnog zlata" na svetskom tržištu, što bi Rusiji odgovaralo, ali je potreban konsenzus, odnosno, neka vrsta "džentlmenskog" sporazuma izmedju glavnih igrača, smatra Grubišić.
"Da li je to moguće postići u relativno kratkom periodu, to je pitanje", kaže saogovornik.
Grubišić takođe ne očekuje da će se dešavanja na finansijskom tržištu Rusije značajnije odraziti na srpsku privredu, zato što Srbija ima svoju strukturu prihoda, koja se ostvaruje sa više strana.
Moguće su minimalne promene u prilivu kapitala koji se očekuje iz Rusije, ukoliko investitori iz te zemlje procene da je za njih rizičniji plasman kapitala u Srbiju, dodaje on.
