Izvor: Politika, Tanjug, 17.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko se kliza na zejtinu
Kako su proizvođači ulja u Srbiji u poslednjih godinu dana jedan drugom „kopali jamu” i uspeli da kao kartel stignu do prijave Komisije za zaštitu konkurencije. – Da li je država progutala pogrešnu udicu
Tek što je u Komisiju za zaštitu konkurencije stigao zahtev Ministarstva trgovine o utvrđivanju postojanja kartela na tržištu jestivog ulja, a država opomenula proizvođače da dogovaranje o ceni neće proći, učinilo se da će potrošači s jeseni profitirati. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Da će zejtin opet plaćati manje od 100 dinara, koliko staje u svim zemljama u regionu.
Kako sada stvari stoje, ništa nije sigurno – niti da će proizvođači vratiti nacionalni rabat od 11 odsto, niti da će država intervenisati iz robnih rezervi, kao ni to da će Antimonopolska komisija imati osnova da ih kazni. Sve karte su otvorene, ali je najmanje verovatno da će na policama osvanuti cenovnici od pre poskupljenja, ma koliko država pokušavala da pokaže koliko joj je stalo do kupaca.
Sutra će se, kako saznajemo, predstavnici uljara naći za istim stolom sa ministrom poljoprivrede Sašom Draginom.
Trebalo bi da iznesu probleme i objasne u kakvoj je situaciji proizvodnja, a moguće je da će biti reči i o tome kako su stigli na tapet Antimonopolske komisije i to po prijavi Ministarstva trgovine.
Ono je, da podsetimo, podnelo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da pokrene postupak protiv „Vitala” iz Vrbasa, „Sunca” iz Sombora (zajednički vlasnik „Invej”), „Dijamanta” iz Zrenjanina (u vlasništvu hrvatskog „Agrokora”) i „Banata” iz Nove Crnje zato što su u dva navrata – u junu i julu istovremeno ukinuli rabat trgovcima za po 11 odsto i sporazumno utvrdili cene svojih proizvoda.
Tako se cena ulja po litru popela na nivo od juna prošle godine – 123,5 do 124,5 dinara. Ovo je ujedno i prvi put da je država podnela zahtev za vođenje postupka protiv kartelskog ponašanja na tržištu, ali i prvi slučaj kartela koji je dospeo pred Komisiju.
Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije, kaže za „Politiku” da će ovo telo uraditi svoj deo posla (po starom zakonu, jer novi stupa na snagu 1. novembra), kao i da očekuju dokaze iz Ministarstva trgovine u narednih nekoliko dana.
U Ministarstvu kažu da dokazi nisu problem. Više je nego jasno, kaže Nebojša Lazarević, pomoćnik ministra trgovine, da je dogovora o ceni bilo.
– Cene nije zabranjeno podizati, ukoliko ima osnova i proizvođač je u stanju da i sa novom cenom zadrži lojalnost kupaca. Ali, zabranjeno je da se više proizvođača na tržištu dogovori o tome, što se u ovom slučaju i dogodilo – tvrdi Lazarević.
Još nije sigurno da li će država intervenisati uljem iz Republičkih robnih rezervi. To u ovom trenutku zvuči kao pritisak na proizvođače po principu – „vratite rabate i cene, jer ako to ne učinite moraćemo mi nešto da uradimo”. Država otvoreno priznaje da joj nije u interesu da na bilo koji način ugrozi proizvođače, ali kupac je ipak ispred svega. A bilo je i onih koji smatraju da se i na ovaj način država dodvorava potrošačima.
Kako su dva ljuta rivala na tržištu ulja „Invej” i „Agrokor” postali kartel u očima države i javnosti, na to pitanje verovatno neće moći da odgovori ni Antimonopolska komisija. Ali dobri poznavaoci odnosa uljara u poslednjih godinu dana razumeli su priču koja bi otprilike glasila ovako (bez navođenja imena kompanija):
U proleće prošle godine jedan proizvođač koji je imao zalihe sirovina i jaku firmu-maticu iza sebe (a time i novac) video je dobru priliku da „sahrani" konkurenta.
Pa je taj proizvođač uveo nacionalni rabat od 11 odsto i spustio cenu ulja. Drugi proizvođač shvata igru, ali tri meseca radi bez nacionalnog rabata a tada shvata da njegovo ulje stoji na policama, a konkurenciji cveta posao.
I zato i taj drugi proizvođač uvodi rabat i posluje gotovo sa gubicima, ali pošto iza sebe ima više kompanija uspeva da amortizuje gubitke. Godinu dana kasnije i jedni i drugi zaključuju da nije vreme da se poklanja novac i shvataju da bi bilo dobro da se manu međusobne borbe, jer se već postavlja pitanje opstanka.
Jedan proizvođač izlazi iz te „tuče” nešto jači, mada je čistu dobit u poslednjih godinu dana potrošio u borbi protiv konkurencije, a drugi proizvođač je još slabiji i shvata da je ukidanje rabata neminovnost. Oba proizvođača ukidaju nacionalni rabat u istom trenutku (dogovorom ili bez njega) i stižu na tapet Ministarstva trgovine koje je „progutalo udicu” i odlučilo da zaštiti kupce.
Potrošači su jedini profitirali iz ovog slučaja.
Trgovci su na neki način bili na gubitku, jer su svoje marže obračunavali na manju osnovicu.
Proizvođači su u nemilosrdnoj konkurenciji stigli dotle da plate i kaznu zbog nedozvoljenog ponašanja na tržištu.
Jelica Antelj
[objavljeno: 18/08/2009]
.jpg)
