Izvor: B92, 20.Mar.2015, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko se brzo zaduži, kaje se natenane
Za domaće potrošače kreditne kartice su zanimljiv instrument plaćanja. Ali ako se pažljivo gledaju kamate iz ugovora, to je paprena pozajmica.
Stope se na godišnjem nivou kreću od 30 procenta pa naviše ako se zagazi u nedozvoljeni minus.
Jednostavna računica govori nam da je razboritije otići u banku i podići kredit nego olako izvaditi karticu iz džepa. Banke sada nude povoljne kredite. Klijent pozajmicu od 100.000 vraća uz cenu od 107.000 ili 110.00 dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Za istu pozajmicu na karticu i dozvoljeni minus, gde su kamate između 22 i 30 odsto, mora se vratiti između 122.000 i 130.000 dinara. Ovde je kod minusa veoma važno da se klijent preračuna u dinar jer kamate za ulazak u nedozvoljeni minus su paprene: od 45 do 50 odsto. Za pozajmljeni dinar se vraća od 45 do 50 para, ili 145.000 do 150.000 dinara za dug od 100.000.
Zašto klijentima saznanje o karticama ide tako teško i zašto su banke kod nas kamate podigle na tako visok nivo kada ni u Hrvatskoj a ni u Makedoniji ne prelaze 11 odsto na godišnjem nivou?
"Banke su iskoristile nerazboritost klijenata u ovim slučaju", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva“. – Dosta banaka je, posebno u prethodnom periodu, uslovljavalo kredite selidbom plate. Tada su one klijentima uz kredit davale i paket račun, a u njima i kreditne kartice. Mnogi su ih koristili previše: preko odbrenih limita i više od svojih mogućnosti. Sada bukvalno plaćaju ceh takvog ponašanja. Zato za kartice mogu da kažem isto što i za prekoračenja po tekućem računu: koristite ih samo kada morate, i to na što kraći rok.
Jedini savet za klijente je da, pre no što krenu u šoping, dobro prouče gde i šta kupuju, odnosno plaćaju. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije govore da je kod nas krajem februara bilo 1.165.037 izdatih kreditnih kartica. To je gotovo isto kao krajem prošle godine, ali i 0,4 odsto manje nego u januaru. Odnosno, suma koja bi se mogla potrošiti je makismalno 85,66 milijardi dinara. Ali klijenti su oprezni pa su, zaključno s februarom, potrošili manje od polovine, ili 37,09 milijardi. To je po 1,2 procenat manje nego prošlog meseca. Čak i tako slabo iskorišćene mogućnosti klijenti teško servisiraju na vreme. Docnja kod kartica iznosi 16,9 odsto. To je gore nego kod kredita, gde je kašnjenje 15,4 odsto. Kod minusa, koji su jeftiniji, još smo ažurniji – kasni 9,3 odsto korisnika.
U bankama znaju da klijenti tu lekciju uče na sopstvenom iskustvu i malo teže, a nova izbegavaju. Zato su ponudili instolment kartice. Tu se trošak deli na rok od tri, šest ili 12 rata. Potrebno je da klijent prvo proveri da li njegova kreditna kartica ima tu funkciju, zatim kako se koristi i ima li kamate. Ukoliko ne uradi sve kako je predviđeno ugovorom, neće moći da iskoristi prednosti instolmenta – banka će mu zaračunati standardnu rivolving uslugu, odnosno plaćaće trošak po pet odsto mesečno uz kamatu, i to najmanje dve godine.
Pre kupovine treba proveriti na sajtu banke gde se može pazariti bez kamate. Takođe, pojedine trgovačke kuće i banke sklopile su ugovore o tome da se kupcima vraća deo novca. To je takođe pogodnost koju ne treba propustiti.
