Izvor: Blic, 06.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko preživi - trošiće
Ko preživi - trošiće
BEOGRAD - Do 10. aprila u skupštinskoj proceduri na usvajanju će se naći Predlog zakona o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana kojim je predviđeno da se, u odnosu na sadašnje zakonsko rešenje, rok za isplatu starih deviznih uloga produži za pet godina - najavio je juče Mlađan Dinkić, guverner NBJ. To znači da će sve devizne štediše, uključujući i građane koji su štedeli u 'Dafiment banci', biti obeštećene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do 2016. umesto do 2011. godine, kako je ranije bilo regulisano.
Ukupni javni dug je 4,2 milijarde evra i u njega je uračunata neisplaćena devizna štednja do kraja marta ove godine od 3,2 milijarde evra, pripisana kamata od dva odsto godišnje i kursne razlike obračunate od januara 1998. do 31. marta 2002. godine u iznosu od 0,4 milijarde evra, kao i kamate od aprila ove godine do rokova dospeća isplate uloga. Obaveze po osnovu isplate štediša 'Dafiment banke' još nisu izračunate, ali se procenjuje da su one oko 150 miliona evra. Sav javni dug je preračunat u evre kako bi se izbeglo njegovo dalje povećanje po osnovu kamata i kursnih razlika.
Obrazlažući novine u isplati stare devizne štednje Dinkić je potvrdio da će 94 odsto štediša u potpunosti biti izmireno do kraja 2004. godine i do tada će svim štedišama biti isplaćivan isti iznos godišnje. Za ovu godinu jednokratna isplata je 280 evra, za sledeću 380, a za 2004. godinu 530 evra. Od 2005. godine isplate će biti proporcionalne ostatku duga, odnosno krupnije štediše mogu računati na veće sume, a manjim štedišama je garantovana isplata od najmanje 500 evra godišnje. Na ovaj način se omogućuje da svi štedni ulozi do 4.200 evra budu isplaćeni do kraja 2011. godine. Isplata devizne štednje finansiraće se iz republičkog budžeta i na nju mogu računati samo štediše koje žive na teritoriji Srbije, bez obzira na to gde je sedište banke u kojoj imaju ulog. Procenjeno je da maksimalni godišnji izdaci iz državne kase za ovu namenu od 2005. do 2010. godine ne mogu biti veći od 0,9 odsto društvenog proizvoda, a nakon tog roka jedan odsto. Novim zakonom je predviđeno da se banke oslobađaju obaveza učešća od 15 odsto u javnom dugu, ali će njihov dug biti regulisan konverzijom u akcionarski ulog republike. Pored toga NBJ se, kako je rekao Dinkić, oslobađa svoje obaveze jer neće imati prihode od provizije ZOP koji će biti transformisan, a isplate se neće servisirati ni iz saveznog budžeta, jer on ubuduće neće imati izvorne prihode.
Isplata stare štednje praktično će pasti na leđa svih poreskih obveznika u Srbiji čime se, kako je objasnio Božidar Đelić, republički ministar za finansije, izražava nacionalna solidarnost sa onima koji su bili oštećeni. Takođe je, prema njegovom tumačenju, pravično i to što se za obeštećenje starih deviznih štediša izdvaja novac od privatizacije, jer je veliki deo štednje preko banaka plasiran u privredu koja ove pozajmice nije vraćala. On je najavio da će najkasnije za šest meseci početi i isplata Zajma za privredni preporod Srbije, a obaveze po ovom osnovu, koje treba da se izmire u naredne četiri godine, iznose 41,7 miliona dolara.
Obrazlažući produženje roka za isplatu starih deviznih uloga Đelić je rekao da je on usklađen sa planiranim rastom društvenog proizvoda i budžetskim prihodima. Predstavnici MMF su, kako je naveo, predlagali da taj rok bude još duži, jer su neke zemlje u tranziciji, poput Estonije, planirale da zamrznutu štednju isplaćuju 20 godina. Isplatom stare devizne štednje, čak i one iz 'Dafiment banke', kao i Zajma, biće stavljena tačka na desetogodišnje razaranje našeg finansijskog sistema, rekao je Đelić, dodajući 'Malo li je?' M.Vuković Štediše 'Dafiment banke' bez kamate
Štediše 'Dafiment banke' imaće ista zakonska prava kao i štediše drugih banaka, ali im na glavnicu neće biti obračunata ni kamata iz ugovora, ni kamata od dva odsto godišnje koju imaju ostale štediše. Kako građani koji su štedeli u ovoj banci nemaju štedne knjižice, već samo ugovore, pravo na isplatu stiču tek kad se utvrde njihova potraživanja, odnosno kad o tome dobiju potvrdu od nadležnih organa u Srbiji i Crnoj Gori. Svi ugovori, kako je potvrdio Đelić, biće detaljno proveravani i on se nada da će već do kraja ove godine početi isplate i za štediše ove banke. Od prvobitne namere da se Dafinine štediše obeštete iz stečajne mase odustalo se, kako je rekao Dinkić, zbog toga što je procenjeno da se malo novca može obezbediti naplatom potraživanja banke u likvidaciji. Jedina njena imovina trenutno je 256 kilograma zlata, a očekuje se da će biti prodat i zakup 'Mitićeve rupe' na Slaviji. Vlasništo banke nad poslovnim prostorom kod Vukovog spomenika je toliko sporno, da je pitanje hoće li se po tom osnovu bilo šta prikupiti u stečajnu masu.
