Izvor: B92, 18.Mar.2011, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko preživi srpske cene, pričaće
Beograd -- Hleb, mleko, jogurt, ulje, brašno, jaja, krompir, jabuke, osnovne namirnice koje svakodnevno kupujemo, od marta prošle godine su skoro duplo skuplji.
Nevolja je utoliko veća što je uglavnom reč o proizvodima na kojima je nemoguće štedeti.
U Srbiji nema proizvoda koji u poređenju sa prošlom godinom nema mnogo višu cenu. Najveći skok cena zabeležen je kod šećera i ulja - rast od 80 do 94 odsto, brašna 63, hleba 45, mleka i jaja po 42, odnosno 41 odsto...
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Na tržištu „divljaju" cene čak i domaćeg povrća i voća, koga imamo na pretek. Krompir i jabuke poskupeli su za više od 100 odsto i dostižu cenu od 120 dinara za kilogram.
Sva poskupljenja opravdana
Objašnjenja pekara, mlekara, uljara i šećerana, koja su se mogla čuti na temu poskupljenja, bila su pad dinara, poskupljenje energenata, ambalaže, sredstava za zaštitu bilja i stočne hrane, manjak stočnog fonda, loš rod, rast cena sirovina, ali i skok cena hrane na svetskoj berzi.
I mada subjektivni osećaj potrošača govori da ih najmanje sve duplo više košta, samo na osnovu troškova dnevne „korpe" život u Srbiji skuplji je za trećinu. A, kada se dodaju i ostali troškovi, poput komunalija, prevoza, lekova, izdaci su uvećani i za 50 odsto, što ne prati i rast zarada.
Ovoliki rast cena, kažu stručnjaci, posledica je povećanog izvoza do koga je došlo usled globalnog poskupljenja hrane, ali i trgovačkih i proizvođačkih monopola.
Od jula prošle godine do danas, došlo je ne samo kod nas, nego i u celom svetu do nezapamćenog skoka cena osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
„Prošlog leta kilogram pšenice koštao je 10 i 11 dinara, a danas je dostigao 29, dok je šećer u julu po toni iznosio 500, sada je 850 i 900 dolara", kaže Milan Prostran, sekretar Udruženja za agrar i dodaje da je sličan rast cena zabeležen i kod suncokreta.
Efekat poskupljenja hrane u našoj zemlji drastičniji je nego u drugim državama, jer najveći deo zarade odlazi baš na prehrambene proizvode.
„Dok se u razvijenim zemljama na hranu potroši 10 do 15 odsto zarade, kod nas je to više od 40 odsto", ocenjuje Prostran.
