Izvor: B92, 01.Jun.2011, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko nema posla, pravac Avganistan
Beograd -- Omiljena destinacija gastarbajtera, među kojima i Srba, postao je Avganistan, gde kao civili u vojnim bazama rade za godišnje plate od 28.000 do 50.000 dolara.
Američke kompanije, koje obavljaju uslužne poslove u vojnim bazama, traže električare, mehaničare, administrativne radnike i hauzmajstore.
Tokom proteklih nekoliko godina, pokušavajući sebi da obezbede bolju budućnost, put Avganistana, Iraka ili Kuvajta krenulo je najviše ljudi iz BiH i Makedonije
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
U poslednje vreme zainteresovanih za posao u ratom zahvaćenom području ima i iz Srbije.
Jedan od onih koji uskoro treba da krene put Avganistana je i Dejan iz Beograda. Dobio je posao električara i sada, pošto je prošao celu proceduru, čeka poziv da ide po karte i vizu, pa u Avganistan.
Balkanci plaćeni kao Indijci
Ljudi sa naših prostora donedavno su odlazili da rade za mnogo manje pare jer su dobijali azijske ugovore. U međuvremenu, negde krajem prošle godine njihov status je promenjen. Svi koji su u Avganistan otišli u poslednjih nekoliko meseci da rade za DynCorp potpisali su evropske ugovore i dobili plate i do tri puta veće od azijskih.
"Polagao sam test konverzacije na engleskom, testove znanja i sposobnosti za moju poziciju električara, popunio aplikacije i čekao odgovor koji je stigao posle nekoliko dana”, priča Dejan koji je posle šest meseci bezuspešnog traženja posla u Srbiji, na kraju odlučio da pokuša u Avganistanu.
I pored svih rizika koje sa sobom nosi odlazak u Avganistan, novac je čini se sasvim odvoljan motiv jer malo ko može da zaradi 50.000 dolara u svojoj zemlji za godinu dana.
Sudeći po iskustvima onih koji su već u Avganistanu, dobijanje posla je najlakši deo.
"Zamislite život u šatoru sa neznancima, nesnosne vrućine, pesak svuda oko vas i zvuk granate svako malo”, tako opisuje naš sagovornik J.S. život u Kandaharu u koji je stigao pre šest meseci.
U kampovima se radi 12 sati, šest ili sedam dana u nedelji. Zaposleni, iako civili, poštuju vojna pravila ponašanja. Najveća disciplina je u bazama gde su marinci, jer u njima ne možeš da imaš svoj telefon i laptop, dok je komunikacija sa porodicom ograničena.
Poslovi u Avganistanu nisu rezervisani samo za muškarce, put Bliskog istoka idu i žene. Ivana Bradvić iz Tuzle, provela je u Avganistanu deset meseci, gde je radial za DynCorp i Flour.
"Znam da je čudno da žena ode tamo, ali u mom slučaju nisam imala izbora. Malo dete, klimav brak, morala sam nešto da uradim da bih obezbedila i sebi a i svom sinu nešto”, priča Ivana koja je prvih šest meseci provela u šatoru sa čak 180 žena.
"Bilo je napeto, ali zaradila sam novac. Nakon Avganistana ništa više nije isto, svaki deo života se promeni”, kaže Ivana.
