Izvor: B92, 28.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko može, a ko ne može na berzu
Beograd -- 300.000 malih akcionara ne može da raspolaže svojim vlasništvom jer direktori odbijaju da pokrenu proceduru.
300.000 malih akcionara ne može da raspolaže svojim vlasništvom, odnosno da proda svoje akcije ako želi, kažu predstavnici Unije akcionara i radnika Srbije. Takvu sitaciju ne rešavaju ni predložene izmene Zakona o privatizaciji, koje bi u februaru trebalo da se nađu pred Skupštnom Srbije.
"Česti protesti akcionara preduzeća koja su zahvaćena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << privatizacijom uglavnom su posledica toga što je Vlada Srbije njihove interese pustila niz vodu", kaže Branko Pavlović, savetnik Unije akcionara i radnika. To udruženje okuplja oko 30.000 akcionara i radnika u 40 preduzeća, u kojima je privatizacija bila neuspešna ili problematična. "Mogućnost da nešto imaš i to prodaš ako želiš danas je uskraćeno za ne manje od 300.000 ljudi, a to je milion ljudi, ako uzmemo i članove porodice, koji su u najopipljivijem smislu zainteresovani da ta sistemska blokada bude razbijena", kaže Pavlović.
U kom grmu leži zec
Trenutno mali akcionari 550 preduzeća u Srbiji ne mogu da prodaju svoje akcije na berzi. U "Beogradskoj berzi" kažu da je taj broj još veći. Da bi se jedno preduzeće pojavilo na berzi neko mora da potpiše ugovor s Berzom i da da prospekt, neku vrstu lične karte preduzeća, kojim će, između ostalog, biti utvrđena cena akcija, kaže Gordana Dostanić, direktor Berze. "Upravo u tome leži zec, u manipulaciji akcionarima. To je u rukama direktora, koji je jedini odgovoran za relevantne podatke o kompaniji, jedini ovlašćen da potpiše ugovor s Berzom, pa je u njegovim rukama sudbina nekoliko hiljada akcionara", kaže ona.
Takvi postupci menadžmenta ne bivaju kažnjeni, a izmenama Zakona o akcijskom fondu predviđeno je da dostavljanje prospekta kod menadžmenta inicira Akcijski fond, kaže direktorka Berze. "Ukoliko su zaista želeli uključivanje na Berzu bez prospekta, bilo je sasvim dovoljno dozvoliti Berzi da uključuje bez prospekta jer onda berza uključuje sve po redu. Ako se obraća Akcijskom fondu, onda on praviti selekciju, tipa 'ovog mogu ili ne mogu', 'daću rok menadžmentu ovaj ili onaj'. To je već neravnopravan položaj akcionara", kaže Gordana Dostanić.
U "Beogradskoj berzi" kažu da Komisija za hartije od vrednosti nije dala saglasnost za njihov predlog.
.jpg)
