Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2015, 18:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko kontroliše berze: Ljudi ili kompjuteri?
Investitori imaju mnogo razloga za brigu zbog ovogodišnje cene nafte. Danas stiže jedna nova briga: Timoti Masad, predsednik Komisije za trgovanje robnim terminskim ugovorima (CFTC) u SAD obelodanio je u sredu kako je američko tržište nafte ove godine pretrpelo 35 ćudljivih „brzih krahova".
Da, dobro ste pročitali: prema istraživanjima Komisije, cene američke lake nafte, VTI, u tridesetak navrata tako su se dramatično kolebale da su ta kretanja definisana kao brzi krahovi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << To znači da su cene za manje od sat vremena prešle raspon od 200 bazičnih poena pre no što su se povratile za najmanje 75 bazičnih poena.
Čak i da je ta definicija pomalo proizvoljna,takva kolebanja bivaju sve češća i to ne samo na tržištu nafte. Investitori su ove godine bili šokorani kad je jedan brzi krah američkog akcijskog kapitala izazvao nagli pad cena nekih pasivnih fondova tokom određenog perioda. Bezmalo pre godinu i po dana, slični trzaji su zabeleženi i na tržištu terminskih ugovora na državne obveznice.
Međutim, istraživanje Komisije pokazuje da je problem mnogo veći no što to pomenuta vidljiva dešavanja pokazuju: brzi krahovi danas negativno utiču čak i na sektore dosad nezanimljive robe, poput kukuruza.
Zbog čega? Pitajte nekog bankara i on će pasti u iskušenje da za sve okrivi propise. Njihov argument jeste da su reforme, koje su uvedene nakon krize 2008. godine, kod banaka stvorile toliku odbojnost prema rizicima da nisu voljne da deluju kao stvaraoci tržišta koji su uvek spremni da kupuju ili prodaju kad investitori žele da trguju što znači da u krizi likvidnost nestaje pa dolazi do velikog kolebanja cena.
Ali g. Masad ukazuje na drugog krivca: algoritmi poput onih koje su koristili visokofrekventni trgovci. Algoritmi su važan deo slagalice. Proteklih nekoliko godina korišćenje automatizovanih računarskih programa toliko brzo se proširilo da je Komisija izjavila kako su ti programi danas uključeni u 50 odsto svih trgovanja metalima i terminskim energetskim ugovorima, kao i u 67 odsto trgovanja terminskim ugovorima na državne obveznice. Da su tržišta nalik svemirskom brodu u filmu „2001: Odiseja u svemiru", za njegovim komandama stajao bi Hal, svojeglavi brodski računar.
Suština je u tome da tim automatizovanim programima za trgovanje, baš kao i Halu, nedostaje ljudsko rasuđuvanje. Kad izbije kriza i cene se zatalasaju, računari ne mogu jednostavno „otići na pauzu za kafu", kako kaže g. Masad, i čekati da se vrati zdrav razum; umesto toga, računari teže da ubrzaju trgovanje, čime podstiču kolebanja svojstvena brzom krahu. Tako šta ne samo da zadaje glavobolju glavnim investitorima već predstavlja i politički izazov za donosioce propisa, uglavnom zbog toga što se političke ličnosti poput Hilari Klinton, kandidatkinje Demokratske stranke na predsedničkim izborima, sve više bave tom problematikom. Problem imaju i tvorci politike jer je veoma teško zauzdati tu pojavu.
Teorija navodi tri široka puta kojima bi svi oni mogli poći. Prvo, mogu pokušati da isključe te automatizovane računare ili da ih uspore (recimo, oporezujući trgovace ili ograničavajući brzinu trgovanja). Drugo, mogu podstaći banke da preuzmu ulogu stvaralaca tržišta. I treće, mogu prihvatiti činjenicu da su nagla kolebanja neizbežna i pokušati da ublaže njihovo dejstvo nametanjem, na primer, dugih pauza u trgovanju na celom tržištu ili nastojanjem da uoče trenutak kad će računari početi da brljaju.
Čini se da je, u praksi, Komisija izabrala treći put. G. Masad je ove nedelje obelodanio kako njegova agencija planira da detaljno preispita algoritme trgovaca i obuzda one koji, čini se, prave greške kad nestane likvidnost. Njegova agencija želi da ima i veći uvid u visokofrekventne trgovce. Zato čini korake da ojača automatsku sklopku koja bi mogla obustaviti trgovanje kad postane gusto.
Te mere su razumne, ali su slabi izgledi da će one zaustaviti brze krahove ukoliko se uz njih ne primene i druge strože mere. Industrija upravljanja aktivom stavlja prigovore na isključenje računara ili njihovo usporavanje na način koji bi investitorima nametnuo veće troškove ako trguju u normalnim vremenskim periodima.
A među donosiocima propisa ne postoji želja da se vrate na postkrizne reforme i podstaknu banke da opet preuzmu na sebe stvaranje tržišta. U svakom slučaju, algoritamsko trgovanje je proteklih pet godina postalo toliko dominatno da čak i u malo verovatnom slučaju promene propisa, ostaje nejasno da li bi banke uopšte želele da preuzmu ulogu stvaraoca tržišta.
I tako su se Komisija i ostali zaglavili. Nastavljaju da vredno broje brze krahove. Ali ne mogu ih istinski zaustaviti.
Jedina unosna strana (poput zlata, nafte ili pamuka) svih tih poteškoća jeste to da, što bude više brzih krahova, veće su šanse da će glavni investitori naučiti da ih zanemaruju. A, naravno, neki superlukavi finansijeri još će se više obogatiti na tim periodičnim kolebanjima cena koristeći svoju ljudsku dovitljivost.
Prevela Jelena Milojković
Copyright The Financial Times Limited 2015
(c) 2015 The Financial Times Limited
Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
