Izvor: Politika, 30.Maj.2015, 09:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko je višak za katedrom

Sindikalci ocenjuju da u obrazovanju ima oko 3.000 prekobrojnih dok ekonomisti napominju da su viškovi srazmerni ukupnom broju zaposlenih

Potpredsednica vlade Kori Udovički nedavno je vrlo vešto izbegla odgovor na novinarsko pitanje u kojim sektorima ima najviše prekobrojnih. Javnu upravu ne racionalizuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ono njome samo koordinira, odgovorila je Udovički kao iskusan političar, dok je u njoj zaćutao ekonomista.

„Svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministar odgovara za svoj sektor. Ne bih iznošenjem bilo kakvih brojki bilo koga da stavljam pred svršen čin” kazala je ministarka.

Nemir u redove prosvetara ipak je uneo Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije (SOS).

– Donošenjem pravilnika o uslugama u osnovnim i srednjim školama bez posla će ostati oko 3.000 zaposlenih u školama kao nenastavno osoblje – kazao je on.

Potpredsednik SOS-a Radomir Šojanović kazao je da će najveći udar, zbog nove formule za izračunavanje broja zaposlenih, podneti „patuljaste” škole, odnosno one koje imaju manje od 32 odeljenja. Kako prenosi Beta, škole neće imati pravo na zapošljavanje nekih ljudi, kao što je sekretar škole sa punim radnim angažovanjem. Kako je naveo SOS, na sastanku u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnike pre dva dana predočio je ove nedostatke, a ministar Srđan Verbić kazao je da će povući pravilnik i izmeniti ga.

Ako je u javnoj upravi ukupno prekobrojno 14.078 zaposlenih, znači li to da oni koji su uhlebljenje našli van prosvete sada mogu da odahnu? Jer, računica ministarke Kori Udovički za racionalizaciju javne uprave zasniva se na očekivanju da će do kraja 2015. godine 5.000 ljudi otići u penziju, a da nešto više od 9.000 otkaza treba gotovo na ravne časti da se podeli „na lokalu” i u resorima izvršne vlasti u šta se računaju i prosveta, zdravstvo...

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da to ne znači da ostali mogu da se opuste jer je, ukoliko je Pavlovićeva ocena tačna, broj najavljenih viškova u prosveti srazmeran ukupnom broju prosvetara u odnosu na sve zaposlene u javnoj upravi. Dakle, prostora za rezanje u drugim sektorima ima.

Prema podacima Ministarstva države uprave i lokalne samouprave kod države platu prima više od 493.000 radnika. Od toga ih je najviše u obrazovanju (177.171). Rashodi za zarade u obrazovanju čine tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani stvore za godinu dana.

Profesor Arsić podseća da je pre početka krize Svetska banka uradila analizu „Kako uraditi više sa manje” gde su procenjeni viškovi u obrazovanju bili mnogo veći.

– Prema toj analizi u kojoj je sugestija bila da se ukrupne odeljenja, eksperti Svetske banke ustanovili su da je u obrazovanju 7.000 do 8.000 zaposlenih višak – kaže Arsić i dodaje da mu se ta procena čini nerealnom jer bi uticala na smanjenje kvaliteta usluga u obrazovanju.

On dodaje da mu se procenjeni višak od 3.000 u obrazovanju čini kao dobra polazna osnova da se smanji broj zaposlenih u tom sektoru, jer analize pokazuju da broj prosvetara poslednjih godina raste, dok se istovremeno broj učenika smanjuje.

On kaže da na prvi pogled može da se učini da u Srbiji ima preveliki broj viškova u zdravstvu, ako se rade poređenja sa zemljama članicama EU. Međutim, ne treba prevideti činjenicu da je u Evropi privatno zdravstvo razvijeno, dok u Srbiji najveći broj zaposlenih radi u državnom zdravstvu.

– Kad se sabere broj zaposlenih u privatnim i državnim zdravstvenim ustanova, Srbija je na nivou evropskog proseka. Kod nas je zdravstvena zaštita dominantno javna. Stomatološke usluge su, na primer, prešle u privatne ruke, ali one sada velikim delu stanovništva nisu dostupne zbog siromaštva. I o tome se mora voditi računa – kaže Arsić.

Sa njegovim ocenama saglasne su i analize koje su radili zaposleni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Ipak, kada je reč o nemedicinskom osoblju, procenjuje se da na tom spisku prekobrojnih ipak ima. Jer, čak 24.000 zaposlenih u zdravstvu čini nemedicinsko osoblje.

Nastavak na Politika...