Izvor: B92, 14.Jan.2010, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je kriv za pad kursa dinara?
Beograd -- Domaći zvaničnici se poslednjih dana međusobno oštro optužuju za pad vrednosti domaće valute, a stručnjaci smatraju da nema dovoljno razloga za takav sukob.
Pošto je guverner Narodne banke Srbije Jelašić, reagujući na optužbe beogradskog gradonačelnika, rekao da "mašinac ne treba da se bavi ekonomijom", uvrede su stigle i na Jelašićev račun.
Predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković guvernera definiše "kao bankarskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << referenta koji je za finansijskog stručnjaka došao na talasu politike”. Prema njemu, dinar pada jer guverner nije spreman na saradnju.
„To podseća na devedesete kada su nenadano sa strane pojavljivala sredstva pa su svi bili iznanađeni. To vreme je daleko iza nas i mislimo da svi učesnici treba da se uklope. Svi partneri treba da se dogovaraju, a ne svaka vaška obaška", navodi Janković.
U ovom sukobu bez komentara nije ostao ni sam premijer koji kaže da je NBS trebalo da jačim i blagovremenim intervencijama stabilizuje kurs domaće valute. Međutim, ekonomisti se u većini slažu sa guvernerom da, pri zvaničnom plivajučem kursu, devizne rezerve ne treba da služe za obaranje kursa.
Dinar sutra jača prema evru za 23 pare
Dinar će sutra ojačati prema evru za 23 pare, tako da će zvanični srednji kurs evra biti 97,0955 dinara, saopštila je Narodna banka Srbije. Današnji zvanični srednji kurs evra je 97,3298 dinara, što znači da će domaća valuta sutra ojačati 0,24 odsto. Centralna banka nije danas intervenisala na medjubankarskom deviznom tržištu. NBS je ove godine tri puta intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, prodajom ukupno 60 miliona evra, da bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa. U 2010. godini dinar je bio najjači 4. januara kada je srednja vrednost prema evru bila 95,9679 dinara, a najslabiji 13. januara, sa kursom od 97,4670 dinara prema evru.
„Narodna banka nije u obavezi da interveniše i ne treba da interveniše. Stvorio se jedan utisak u javnosti da se desilo nešto katastrofalno i da je devizni kurs prevazišao sve granice. To apsolutno nije tačno i u interesu razvojnih potencijala Srbije nije da NBS često interveniše. Prevelika hajaka se digla na narodnu banku, i to uopšte ne stoji", kaže profesor na Megatrend univerzitetu Vladimir Vučković.
Vučković kaže da je pored tri ekonomska faktora koja su uticala na slabljenje dinara (snižavanje referentne kamate NBS, tražnja za devizama zbog otplate dugova preduzeća i ubacivanje dinara u opticaj od strane države) dodat i četvrti, a reč je o medijskom ratu koji vode vlada i NBS oko pitanja čija je krivica za kretanje kursa.
"To će imati katastrofalan uticaj na očekivanja u pogledu daljeg kretanja kursa, koje će se verovatno preneti i na inflaciju. Sada svi razmišljaju ko će u tom ratu da popusti i da li će NBS više intervenisati. Vlada je sebi pored štrajkova napravila još jedan problem i sada se svi ekonomski akteri pitaju gde sve ovo vodi pa se obezbeđuju kupovinom evra", smatra on.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da je „jako čudno da sada svi napadaju Narodnu banku" i da to prelazi sa ekonomskog na politički teren, istovremeno podižući loša očekivanja po pitanju kretanja kursa. "Za situaciju na međubankarskom deviznom tržištu i dalje slabljenje dinara nema nikakvog objašnjenja, osim da se radi o čisto špekulativnom ponašanju. Raspirila su se negativna očekivanja, a da nije njih, sada ne bi bilo nikakvih ekonomskih razloga za slabljenje dinara", tvrdi Nikolić.
Urednik Ekonomist magazina Milan Ćulibrk smatra da promena kursa nije toliko značajna da bi NBS i Vlada trebalo ovako da se sukobljavaju putem medija. „Pre godinu dana su optuživali da je potrošio milijardu i po evra za odbranu neodbranjivog kursa, a sada ga optužuju što ne intervenište iz tih istih rezervi. Trebalo bi da podvučeno crtu svi zajedno, da kažemo šta hoćemo i o čemu se tu zapravo radi. Nije mi jasno šta se dešava, ali se očigledno nešto veliko iza brda valja, jer same oscilacije krusa nisu tako velike da bi bila ovolika priča", upozorava Ćulibrk.
Ako uporedimo sadašnji kurs dinara sa kursom od kraja januara prošle godine, kada je iznosio 95 dinara za evro i u februaru kada je bio 96 dinara, to je klizanje tek od oko jedan do 1,5 odsto, naveo je Ćulibrk i dodao da je kurs dinara sada mnogo više u žiži interesovanja javnosti nego kada je, pre oko godinu dana, za vrlo kratko vreme opao sa 76 na 96 dinara za evro.
"Zato mi se čini da je u pitanju nešto drugo, da se stvari namerno prebace na drugu stranu sa odluke da se povećaju plate u javnim preduzećima, što je mimo dogovora sa MMF”, rekao je Ćulibrk. On kaže da Vlada Srbije nije smela u decembru da odluči da neće biti povećanja zarada u javnom sektoru i da, potom, mesec dana kasnije najavi da će to ipak biti moguće i popusti zahtevima sindikata u štrajku.
Upitan da li se može verovati tvrdnjama da slabljenje dinara neće dovesti do rasta potrošačkih cena, Ćulibrk je odgovorio da nema razloga za drastično pomeranje maloprodajnih cena u trgovini. Imajući u vidu da su cene u Srbiji mnogo više nego u okruženju, kao i smanjenu kupovnu moć stanovništva, upravo zbog rasta kursa i zamrznutih plata i penzija, trgovcima se neće dozvoliti prostor za poskupljenja, zaključio je Ćulibrk.
Čini mi se, rekao je Ćulibrk, da su sami članovi Vlade, najavama o mogućem rastu plata ove godine, pogurali sindikate zaposlenih u javnim preduzećima i motivisali ih da zatraže povećanja plata.Time su izazvali talas štrajkova i ne znam kako će iz toga izaći, rekao je on.
On je predočio da bi i to za posledicu moglo da ima dalji rast evra i dodao da ima mnogo više razloga za očekivanje da će dinar nastaviti da kliza, nego da će se vratiti na prethodni nivo.
Pošto izvoz Srbije nema šansu mnogo da poraste u ovoj godini, uvoz je već porastao, ako se taj trend zadrži, spoljnotrgovinski deficit će nastaviti da raste i to će vršiti pritisak na slabljenje dinara, objasnio je Ćulibrk.
"Guverner jeste u pravu kada kaže da je u kratkom roku isplaćeno 30 milijardi dinara iz budžeta i da je to povećalo količinu dinara u opticaju i podiglo kurs”, ocenio je Ćulibrk i dodao da je NBS mogla da interveniše, ali je pitanje do kog nivoa i kojim deviznim rezervama.
Urednik ekonomije u listu Politika Miša Brkić kaže za B92 da je očigledno da aktuelno pomeranje kursa nije rezultat poremećaja na tržištu već toga što dve važne institucije nisu usaglasile svoje politike i svoje sujete. On smatra da je veoma zabrinjavajuće da se na ovakav način svađaju dve važne državne instituucije, Narodna banka i Vlada Srbije.
"Što je najvažnije, mi smo zapravo saznali da kurs dinara nije promenjen zato što je došlo do poremećaja na tržištu već zato što dve važne institucije nisu usaglasile svoje politike i svoje sujete. Problem koji se sada pojavljuje je da ni građani ni privreda nemaju tako veliko poverenje u nacionalnu valutu kao što su imali do pre mesec dana. To je razlog da se neki ozbiljno zabrinu - recimo parlament bi morao da uzme u raspravu pitanje sujeta guvernera i premijera ili ministarke finansija", kaže Brkić.
